Otadžbina

132

О КОСМОСУ

да се њиме божанство представи, па да се и опо само обожава. Отуда у Егиићана обожавање Озириса. у Персији обожавање Митре, у Грка обожавање Аиолоиа,, који је са Хелиосем идентиФикован и оио «6ог сунаца.» Око Сунца, овога извора свеколиког живота нашег, као око централнога тела, окрећу се све напред поменута планете и то овим редом, према њихном већем и већем удаљењу од Сунца, дакле : Меркур, Венера, нагаа Земља са месецом; за тим Марс са његова два месеца. Између Марса и Јупитера окреће се око Сунца рој планетоида или малих планета, за тим долази Јуиитер са његова 4 месеца, па Сатурн са његовим колутом и његових 8 месеца, па Уран са 4 месеца и најпосле до сада најдаља планета Нептун са његовим месецом. Око 300 које великих које малих планета, окрећу се дакле око нашега Сунца, као око централног тела. Али Сунце : Ма колико да си сјајно И да лепо грејеш свима ; Опет вели свет пакосни Да на теби пега има. Љ. Н. И заиста, ако пажљивије посматрамо Сунце дурбином, онда опажамо , да котур сунчев није по свој својој површини подједнако светао, већ да осем веома светлих тачака има много омањих тамнијих овалних партија, које се иоре (грануле) зову и из којих веће и мање иеге постају. Ове сунчане пеге нису никако са свнм и подједпако тамне по свој својој површини, већ се разликују на тако звано језгро па и иолусенку. Помоћу ових пега одређено је и време сунчевог обртања око осе, које бива за наших 25 дана. Слика 13 представља нам неколико сунчевих пега, на којима представља а јеегро, а I) полусенку пегину.