Otadžbina

140

О КОСМОСУ

казивом Соко-Бања у минералошком кабинету под бројевима 2, 3, и 4 видети може. Без оумње је, сваки од нас, много пута видео већ, ма какву озвездинску појаву. Њу су виђали л>уди од вајкада и није ни чудо, што се ова лепа пој ава помиње и у Илијади, но којој, кад год каква звезда засине на зве:;даноме небу, по којн од богова на Земљу силази. Исто тако и северни мит, доводи у везу шивот новорођенога детета са озвездинском појавом, и по њему, како се роди какво дете започиње предиља Верпеја да преде конац живота и сваки се конац завршује у по једној звезди на небу. Кад се приближи смрт човеку, онда се кида конац живота и његова побледела звезда пада на Земљу. И иаш народ доводи у везу с појавом озвездине или смрт или бегство каквога заточеника из затвора, а песник је српски ту дивну појаву на звезданом небу овековечио опом песмом : „Ти ми рече, да еу наше коби, Наши данн о звезде екопчани. — Јесте, синко, ал' им тама злоби, Па нам често гледати их брагш. — Али не. да бистро око твоје Њихне знаке растумачит' знаде — Каква ј' она, она звезда што је Сјала, сјала, а сад доле паде? Издахн о је један човек, сине, Ето му је звезда малаксала, Баш је пев'о. сретан, од милине У средини мила круга мала; Грлио је пријатеље своје, Чашу испи, Богу душу даде — А, гле опет једна звезда, што је Ојала, сјала, а сад доле паде! То је била невестица млада Мило чедо у самоме цвећу, | Пуно срце убавога нада,