Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 147 на овај начин синтезом из анорганских материја, већ и из виших сложенијих материја, као што су : гликозиди, па и сама беланчевина. 1>ар за ћел. опну сме се претиоставити да ностаје из протопласме м ако г. Козарац (на стр. 263) вели: метерије из којих аостаје целулоза, израђују се .из СО г и 11 ./Ј, " Ми смо мислили да ће он сада изложити како постаје целулоза те гако стећи заслуге за овај врло важан е1ли и врло мало познат део Физиологије биљака; кад али он одмах прелази иа асимилацију СО, и ностанак скроба, као да је целулоза то исто што и скроб. Али још је интересантшуе како постаје протопласма по г. Козарцу. » Материје; из којих иостаје аротоиласма (стр. 264), саравлају се у биљци, као што се мисли (ко то мисли ?) из скроба или неких других целулозних (безазотних) материја/?) и из нешто азотних и нешто (шта је то нешто?) сумпорних једињења". Шта се хоће овим да каже? Дакле разумимо се: протопласма постаје из неких материја, а ове се 01. ет материје справљају у биљци »као што се мисли" из скроба или целулозе и из азотних и сумпорних једињења. Али само даље. „Оне се (сигурно опет материје) ао свој арилици справљају у безбојној аротоаласми (од куда сад опет протопласма?) и светлоет за то није иотребна, али се аоуздано не о'на у коме се делу биљке тај посао свршава« (који је тај посао?). »// фосфорна су једињења за иостанак тих материја аотребна. Дакле за постанак скроба или целулозе, азотних и сумпорних једињења нотребна су и ФОСФорна једињења?... Како постају беланчевине у биљци, слабо је познато. Толико сезна, да хлорофилне биљке па и гљивеимају способност. да из N11, или Ш10 3 , у нрисуству већ постдлих безазотннх органских материја производе протеинске матарије. Продукти распадања беланчевине јесу: леуцин, тирозин, амонијак, аспарагинска, глутаминска. масне киселине и т д. Пошто ме1)у овим продукгима распадања има једињења која спадају у маспа а друга у ароматична једињсња, то се може закључити, да обе ове категорпје учествују ири постанку беланчевина, за аспарагин је бар потпуно доказано, да стоји у генетичној вези с беланчевинама. Клице од ПирЈпиз \'1с1а п др. кад их негујемо у тами имају у себи изобиља аспарагина. који је постао из протеинских материја (легумина) што су у семену. Ако се клице изнесу на светлост те тиме испуне услови за асимилацију анорганских материја, тада ће аспарагин ишчезнути а на његово место иостаће беланчевинасте материје (албумин). Ова хемијска метармоФоза није ништа друго до синтеза при којој је 0 и Н примљен а 0. отпуштен.

ш*