Otadžbina

148

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

0 постанку хлороФи .1а вели г. Козарац (стр. 265): „ Зеленила (хлорофилј од кога аозелене хлорофилна зрнца иостаје утицајем светлости, (одакле ? говор је о постанку), која је и ио оастанак те материје неоиходнз. ; јер ако се нека биљка у иомрчини развија она не буде зелена (веК каква ?) а изгуби своју зелену боју ако је пра тога била зелена а . Постанак хлороФила који је неопходно потребан за асимиловање анорганских материја у биљци остаће све дотле необјашњен, док не сазнамо његов хемијски састав. Али толико је за сада констаговано, да хлорофил постаје из етиолина, а пошто етиолин виђамо да постаје само тада кад је скроб резервна материја; то је вероватно да и постаје из скроба а уз суделовање других материја. И тако постоји двогуби однос измзђу скроба и хлороФила. Из скроба постаје помоћу прелазног члана (етиолина) хлороФил а у хролофилним зрнцима под утицајем светлости бива редукција С0 2 и Н 2 0, те постаје скроб. О дисању биљака вели г. Козарац (стр. 264) ово : Ђ Дисање или ресиирација у биљака у томеје, што и биљке као и животиње удишу О а издишу СО г ; но она количина 0. што га оне удишуКи аримају далеко изостаје иза оне количиче 0. који ири асимиловању С издишу". Ово је последње са свим неправилно, али запитаће се зашто је то тако? ,,Асимилацијом угљеника у вези са издисање'м кисеоника умножава се биљна органсна маса. а са ресаирацијом у вези стоЈи смањивање те масе, јер се нарочито скроо и њему сродна тела од удисаног кисеоник а оксидшиу те се од њих ствара С0 2 . који се издише". Овде је требао писац да нам покаже боље везу која постоји између дисања и асимилације. .1ест истина да је с дисањем у вези губитак асимилованих органских материја за биљку. али је у исто време дисање и извор из <кога потиче снага за унутарње кретање у биљци. Дисање прати све животне процесе у биљци. Измена материја биће убрзана ако је дисање живље; јер оксидацијом ћел. садржајамењају се односи дифузије и изазива се ново кретање материје. Рашћење бива само док траје дисање, исто тако све врсте покрета, почев од надражаја појединих органа, па до струјања протопласме, бивају само дотле докле траје дисање. С тога је требао г. Козарац да у свом учебнику нарочито нагласи у какквој вези стоји дисање с животом биљака: јер из онога што у његовој ботаници налазимо изгледа, да је дисање само од негативне важности за живот биљака, пошто с њим „у вези стоји смањивање органске масе®. Ко.је су пак материје које се у биљци оксидишу? П> г. Козарцу то су: скроб и њему сродна тела, (< дакле у опште угљени хидрати. Али ов! је ненотпуно, јер сем угљених хидрата оксидигау