Otadžbina

150

књижевни п1>еглед

врло згодна да пооштрава носматралачки дар у ученика да иотпомаже њихово суђење и развија љубав према биљном свету. те заслужује много већу пажњу у ботаничкој настави. Да је г. Козарад бар спојио систематику са органограФијом , као што је то извео К1еп(;2-Сгег1о{Т у својој »Ме<;ћ. БеШа^еп Гиг (1еп КпГепсИ!; 1п с1ег Во1ашк а , па да му и не замеримо. У својој органогриФији узео је г. Козарац за принцип поделе органа њихову Физиолошку радњу; али ово је ногрешно, јер један исти орган често пута врши у исто време више различних функција као што смо у физиологији видели , а кашто је баш и тешко одредити саму Функцију неког органа. То све говори у прилог, да се не може узети једино физиолошки принцип за поделу органи а још мање се може учинити у једном школском учебнику. Исто тако, једнострана је и вештачка подела органа једино са морФолошког гледишта, дакле по облику и развићу, без икаквог обзира на њихову Физиолошку Функцију. 0 тогаседанас за поделу органа у органограФији узимају у оцену не само Физиолошке воћ иморфолошке особине њихове. Говорећи о органима за храњење писац излаже не само њихов спољашњи крој већ и унутрашњу грађу њихову и док о спољашњем кроју стабла, корена и листа, дакле о ономе што и спада у органографију, тек овлаш говори , дотле о унутрашњој грађи прича и на широко и на дугачко. Ми истина немамо ништа противу тога, да се зна и о унутрашњем кроју стабла, корена и листа: али смо мшпљења да никако не спада у обим једног гимназијског учебника излагати потанко, кзкиви су Фибровазални снопићи, основно и кожно ткиво понаособ у дикотила , гимносперама, монокотиледона и птеридофпта. Излагати једну партију и сувише потанко за гимназију а од других много важнијих за наставу изнети тек по неку мрвицу, држим да није ни педагошки. Ну да разгледамо и оно што има у његовој органогр дфији. На стр. 239 у партији о спољашњем кроју стаб 1а, вели писац : »У оном слоју ћелијце (који је тај слој ?) који на врху стабла. неарестано расте, из кога се и само стабло разви/а и на више без краја нааредује за мећу се млађи органи, ново лишће а веКином и нове гране «. А на страни 257.• Ђ Лишће се замеће близу исаод вегетационе тачке стаблове (?). Оно се развија као и гране из стаблова сиољашњег слоја «. Нама изглсда, да писцу ова ствар није Јасна, а што је најглавније ми још из овога не знамо , како пастаје само стабло? Из оне ћелијце, која је први зачетак биљној клици, ностаје у след деобе ћел. ткива, које би могли обележити као Ша11от. Први орган , што се даљом деобом ћелијце из овог ткива развије јест стабло, на коме тек секундарно постаје лишће и корен. Свако стабло