Otadžbina
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
151
има. па своме врху (вегстационом врху или вегетационој тачци) једну ре.1ативно велику вршну ћелијцу или меристем од малих ћелијца и растење самог стабла бива или множењем оне вршне ћелијце (у маховипа и папрата) или множењем меристема (у Фанерогамај. ,\ли вегетациони врх сгабла у Фанерогама није једнолик, већ на њему разликујемо впше делова. Спољашњи слој ћелијца јест дерм&гоген испод њега долазе више наралелних слојева — аериблем. а средина вегетационог врха састоји се такође из једног или више слојева ћелијца илерпм. Као прави 10 важи, да се из дерматогена развије примарно кожно ткиво, из периблема примарна кора (са коленхимом), а из плерома снопићи судова са паренхимом (што је између њих) и ср;к. Отуда је ногрешнз оно, што г. Козарац на стр. 241 веЛи : »за рака се ма саољашњем слоју овога ткања (т.ј. меристема) издиференцира најире кожно ткање, затим се у унутрашњем ткању, која се зове основно ткање замеће треИе главно ткање у стаблу, а то је судовно ткање. Што се тиче постанка лишћа и грана имамо да приметимо, да се на стаблу најпре развија лишће као бочни израштаји и тек у иазуху од лишћа постају бочне гране ; али лишће се не »замеће близу испод вегетационе тачке« , као што вели г Козарац , већ у самом вегетациоиом врху и то обично у II — III ћелијчном слоју периблемовом а ређе у I или IV слоју овог ткива или у ћелијцама дерматогеновим (Е1ос1еа сапаЛешзз.ј Бочне гшк гране не постају никако из дерматогена већ увек у периблему и то у II —IV слоју његовом. После онога што горе изнесосмо, г. Козарац прелази на интернодије, говори о гранању стабла и на послетку с ченцима А ништа нам не вели : ччме се карактерише стабло са морфолошког гледишта, које делове разликујемо на клици, каквих има облика стабла (подземно и надземно), шта су пупољци и какових их има ? 0 свему овом писац сматра да није потребно зар говоритп у књизи, која Је намењена ученнцима више гимназије. На стр.. 252. у партији о спољашњем кроју корена , мест > да нам говори о самом спољашњем кроју његовом ве.ш: » Норенове гране замеИу се у његовој унутрашњости и иробијају се кроз кору " ; а како постаЈе корен чиме се карактерише са морфолошког гледишта и у чему се разликује прави корен [КМхшот] од К111201с1а и КћЈ21соЈс1а о томе не говори. Тако исто у партији спољашњи крој „размештај лишћа« на стр. 257., пошто је са неколико речи и то погрешно. као што смо ма.10 час показали, поменуо где се замеће лишће п како расте, прелази одмах на њихов размегатај. И тако и овде не налазимо ништа о развитку лишћа из пупољака, о деловима лишћа, о об.шку, величини и метаморфози лишћа