Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

153

у облику појединих зрнаца разнесе по ваздуху као прах. У неких биљака (СошГегае) имају поленова зрнца шта више ваздушне кесице које им смањују специФичну тежину, те се врло лако по ваздуху покрећу и најмањи ветрић кадар је да их подигне и растури на све стране. Али има ,још нешто , што је од велике вредности за укрштање биљака и .'помоћу ветра а што нам г. Козарац такође не спомиње у својој ботаници, а то је : да анемоФиле производе велику количину поленових зрнаца Када се узме на ум, да многа поленова зрнца, што их ветар по ваздуху разноси не доспу на прави жиг, те тако управо пропадну, лако је увидети, да оплођење у ових биљака не би могло ни бити кад не би било цветног праха у изобиљу. У ентомофила су поленова зрнца обично споља рапава и већином тепљива (колеронтна) шго све иде у прилог ка укрштању ових биљака помоћу инсеката. Толико о укрттању, а сад да приметим, дајепогреншо и оно г. Козарчево „Самооалођење настуаи тек онд а, кад изостане оплођење укрштањем (( ; јер има биљака и то не мали број . као што мисли г. Козарац , које се никако и не укрштају; у којих је цвет таковог кроја да су неизбежно упућечи на аутогенију. То су биљке (поједине Феле од родова: ГЈатшт, 8сгорћи1апа, 0атрапи1а, I лпапа, Уш1а, Бгозега, ГтраМсиз , НоМота, ОхаНз и т. д.) које поред нормалног отвореног јказмогамског) цвећа имају и таково (клајстогамско), које и онда, кад је потпуно развијено, затворено а одликује се редукованим цветним деловима, (малим прашницима у којих има врло мало иоленових зрнаца). На завршетку морам да приметим још и то, да је г. Козарац требао у своју ботанику да узмр више материјала из биологије биљака. Тако у њој нема ни речи о томе , колико живе биљке, какова је ритмика вегетационих цроцеса и у чему зависе ови од спољашњег света? Исто је тако требало из десцендентне науке изнети бар неколико потпуно доказана Факта , као: закон наслеђа особина, закон прилагођења и борбу за опстанак. Ну можда ће нам г. Козарац одговорити , да десцендентној науци (управо Дарвинова теорија,) као таковој није место у гаколи; али кад се већ може говорити у једном гимназијском учебнику »о ископском стварању". (стр. 22"2) зашто да се не констатује да сваки организам наслеђује од онога од кога води своје порекло неке особине Кад је већ допуштено, да се у школском учебнику говори о укрштању биљака, онда зашто бар са неколико речи не показати борбу аа опстанак у природи? Зашто се бојати изрећи , да биљке које су произведене укрштањем издрже боље ову борбу за опстанак , него ли оне гато су самооплођењем добивене. Ученици, који апсолвирају гимназију, ваља да и о овим