Otadžbina

152

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Ми не знамо, како себи да објаснимо , зашто је г. Козарац овако занемарио органограФију у својој ботаници. Говорећи о органима за плођење у сперматоФита место да нас прво упозна са цветом и његовим деловима он најпре говори о цвастима па онда тек прелази на цвет не дајући нам деФиницију цвета. вели: » цвет саставља. један део стабла , т. ј. врх цветне иетељке , што се зове ложа и лишКе — цветне лиске ®. Али је овде ваљало тачније обележити, да се онај део стабла (који служи као осовина, цвету) онда зове ложа кад је неразвијен; јер има случајева, да се између чашицо и крунице (СагуорћШасае) или између апс1госесит-а и ^упаесесита (Саррапз) развије онај »део стабла® и тад нема ложе. Овде морамо да приметимо и то, да је погрешно г. Козарац разумео Ђ да је алодник арирнстао или аодцветан у случају кад је ложа бокаласто удубљена [у руже ).« Плодник се зове подцветан само у оном случају, кад су чаша и круница срасле међу собом те граде као једну цев Цићиа) а ова је цев опет нарасла на плодник , у след чега делови чаше крунице као и ирашници стоје више од плодника (ЕрИоћшт, Соггшз); на против плодник је надцветан, кад су остали цветни делови утврђени испод њега тако да он стоји у њиховој средини (СопуаПапа). Говорећи о цветним лискама писац износи неколико диаграма, међутим нигде нам не вели: шта су то диаграми и од какове су вредности за систематику? Да он сам увиђа њпхов значај уверили смо се из тога,што он у самој систематици на више места употребљује диаграме. Пошто је говорио о „срастању«, пометању и „удвајању цветних лисака« па чак о »размештају« њиховом у цветном пупољку, прелази г. Козарац на укрштање и самооплођење. Али нам ово укрштање врло нејасно обележава, кад вели: »Оваким начином оплођавања ароизводе се веИином снажније и многобројније семке него самооалођењем «. Значај укрштања не лежи у овом , да се њпме производи више семака, које могу да проклијају, самооплођењем добивене семке или никако не проклијају или ако проклиЈају биљке су слабије и неразвијеније од оних што су укрштањем произведене. Што је најчудноватије, писац говори о укрштању биљака а нигде нам не говори о цветном омотачу — о чаши и ксуници као да облик њихов није ни од каковог значаја и не стоји у вези са укрштањем биљака. Исто тако тек после ове партије о укрштању и самооплођењу биљака говори о андроцеуму и гинецеуму, као да се укрштање може разумети ако се не зна претходно бар о полену и жигу. Што су једне биљке анемоФиле а друге ентомоФиле поред оних услова што их г. Козарац помиње , поглавито зависи од каквоће поленових зрнаца. У анемофила су поленова зрнца глатка и сува те кад изађу из прашнице, не прилепе се једно уз друго, већ их ветар