Otadžbina

168

О ЗАКОНИМА ДРУШТВЕНОГ РАВВИЋЛ У СРБА

Проучавање појава ове врсте и изналажење закона по којима ови појави бивају, тим је поучивљије, што људи имају своје воље , своје жеље , своју слободу,. а ипак се њина радња креће по непроменљивнм законима развитка. Није, дакле, чудно што се крећу по вечитим законима неодушевљени предмети, јер немају своје воље и жеље, него је чудно, што се људи, који имају и жеље и вољу и слободу, па ипак се развијају по природним друштвеним законима тако тачно, као да су неодушевљени предмети. Није било лако пронаћи законе друштвеног развитка о чему су писали још грчки нисци, на које је првп пут обратио своју пажњу, у прошлом веку Жанбатист-Вико. Резултат је његовог изтраживања бпо, да људска племена пролазе кроз известне стуиње развитка, и, да према томе треба тражити закоке развитка људсних друштава у самој људској- ирироди. Велика је његова заслуга и ова једино верна мисао, јер према овој верној мисли, кад нромотримо развиће сваке државе, налазимо да је заиста сваки историјски народ морао преживети известне Форме живота, док је најпосле доспео до потпуног развитка националне снаге п моћи , и на своме језику развитп науку, пдеале људске, књижевност, а у практичком жнвоту извечбати се да кује руде, да усавршн занате и да заменн природном снагомљудску снагу, на опште добро. Проучавање закона развића људских друштава тим је теже, што се почетак историје свакога народа крије у праисторијској магли веровања, предања, иричања, а гито је најчудноватије : док идилске појете налазе рајско блаженство у шумама међу иастиркама и пастирима, народи причају о аветима, аждајама, џпновпма, псоглавима, о репатим и једнооким створењима по водама и шумама или проповедају о разбојницима и људождерима. Путници новијега доба приповедају чудне приче о примитивним народима, о њиној крволочности или лењооти, о њиној нерадњи, о грозној убоштини и немаштини,