Otadžbina

О ЗАКОНИМА ДРУШТВЕНОГ РАЗВ1ГКА У СРБА

ЈОУ

о јаду и чемеру њиног живовања и о људоједству међу њима. Оии су (путиици пронашли у нрактичком животу нримнтивннх људн оне исте појаве, до којпх су научнмм нроматрањем дошли испитивачи људске прошлости : многобоштво, сујеверства, несигурност живота. немање собствености, животпњске везе на место брака, на је за нодобно живљење пзоначене цивилизације још Русо рекао, да је срећнијп дивљак од покварепог цивилизационог човека, јер квареж руши све друштвене основе и државу, а дивљак не зна ни за брак ни за сопственост. Истина, ови су екстреми код Русо-а дошлн од непознавања друштвених наука, али заиста, врдо је велико одстојање између свестног човека, уређеног друштва и примитивног човека којп не зна за огањ и који не уме нн да кује, ни да пише. Огромна је разлика између Гренландаца. који спавају иа дрвећу као тице и америчког слободног грађаннна . Та је разлика тако велика, каква је немеђу данашњих грађана Париза и њиних предака Меровеја одевених у коже дпвљих зверова п живишх под чергама у мочарима п баруштина непроходних шума тацитових. Тако је исто лако замислити разлику између ђерманских кољена Тацита и Витукннда, и грађана немачког данашњег Фатерланда. А шта да кажемо о разлици безбројнпх словенскпх «родова» и племена од венедског мора п р. ,1аба до Црнога мора н Новограда. огромне северне половине VI в. «којп жнвљаху« вели летописац као «свакп звер» и грађана данашње Москве и Петрограда ? Колико је било родова толико је било ситннх кнежића, родоначелника а данас она састављају једноставну масу одушевљену за свету «Рус.» Кроз колико су мена иФорми живота морала проћп та племена док су склопила један рускп народ ? У племенском, «уделном» перподу жпвота разпарчан на множтво «кнежнна,» нодпада под Татарски јарам. а кад је та племена прнкупила и ослободила од Татара Москва, п у њих се развила свест национална, она су постала нај-