Otadžbina

560

НЕБЛЛГОДАРПОСТ СРБА СПРАМ РУСИЈЕ

жевности, на бојном пољу и у дипломацији знатно иомогли да се створи данашња Русија, опет нама није нужиа ова теорија о антагоннзму расе да се протумаче осећања која владају између Срба и Руса; она нам нпје нужна да тумачимо «српску неблагодарност» спрам Русије, јер ова апсолутно не цостоји. Кад се тачно сведе сума свега што је српскн народ учинпо за Русију од краја XIII. века до данас, и онога што је Русија од Петра Велпког до данас учинила за сриски народ, онда ће се видетп да није српскп народ дужан благодарност Русији, већ напротив да се Русија вековима показала неблагодарна спрам српскога народа. У XIII. веку још нпје било појма о народностнма. Једпна веза међу народима била је вера. За то ћемо и ми почети наш рачун са Русијом на ондашњим нашим црквенскнм одношајима. нрећи ћемо преко српскога рада у руској црквеној књижевности на уплив, којп су Срби имали за оснивање писмености, просвете, трговпне, морепловства, у опште културе у Русији, зауставићемо се на жртвама српске војничке колоније у «Новој Србији» п на услугама коју су Русији учинили небројенп ђенерали Срби и хусарски пуковп састављени од самих Срба; одатле ћемо прећи на услуге које је српки народ у Црној Гори за равнпх сто година чинио Руснји п како му је она то плаћала, па ћемо онда ласно моћи свести главну суму нашега рачуна. При крају XIII. века, када су Руси у невољи били, као монголско робље, онда је српски Краљ «С'теФан Драгутин, вб роусвскоуго землк) множицењ поснлаше сблп (посланпке) сво1е сб многочбствнними дарн кб божћств^нниимђ црвквамг и манастпремБ и јелико милостБ1Н1е кб ииштимб и маломоштБннимг« 1 Алн не само да су се срнскп краљеви сећали руских цркава, манастира, не само да су слали милостнњу сиротињи и невољницима у самој Русији, него су се братски старали п за задужбнне рус') Ие. ПаелоеиИ, житша кралв орвбБскиихБ, стр. 185. (архпјепископ Данило)