Otadžbina

ПЕБЛАГОДЛРЛОСТ СРБЛ СПРАМ РУСИЈЕ

561

ких вдадалаца изван Русије. Вндећи да су руски владаоци морали напустити свој руски манастир у Светој Гори, српски цар Стеван Душан даје 1347 год. две златне буле томе руском намастиру, којима му поклања разне земље и главу Св. Пантелије, те тиме на ново подиже руски манастнр. 1 Тај су манастир управо обасинали својим донацијама деспот .Јован Драгаш 1 и цар Лазар 3 и српски патријар Спиридон 4 и деспот Костадин 5 Па чак и кад су Руси ослободили се ту ђинског ропства. али се још не сећаху свога манастира у Св. Гори, њега одржавају српски владаоци: царица Милица, кнез Стеван и Вук, па чак н Ђурђе Смедеревац. 6 Кроз цео XIII, XIV и XV век Србија је била представница цветања црквене књижевности словенске. У Русији због поплаве монгола беше сва књижевна радња стала, а Бугари, изгубивши скок у државном животу, не надмашаху Србе ни у књнжевности. Из Србије почеше носити многе црквене књиге у Русију, и многи одлични сриски свештеници и књижевници одоше у Русију, где, по прнзнању самих руских историка, подигоше на ново замрлу просвету у Русији 7 Такав је био Србин Киаријан који је био митрополит кијевски и целе Русије. Ево шта о њему вели историк „Русскои словесности» И. ПорфаркевЋ : 8 «С именом митроиолита Крппријана, родом Србина (1376—1406: свезан је уплив српске писмености на нашу словесност. Међу старинским рукописима има их много који се зову његовим именом. У Кипријановом требнику 1 ) Миклошић, Мопишепка 8егћ1са, стр. 119. 2 ) ЈћМет стр. 186 и 227. 3 ) « стр. 200. 4 / « стр. 200. 5 ) « стр. 212. 6 ) Миклошић, Мопдтепка 8егђ1са, стр 227, 438, 476. 7 ) Ст. Новаковав., Историја српске књижевности, стр. 51. 8 у И. ПорјЈарБзвЂ, Псгорил Русскои словесиостн, частБ. I. КазанБ. 1876 стр .434