Otadžbina

562

НЕБЛАГОДАРИООТ СРБА СПАМ РУСИЈЕ

наилазимо ирви пут иа чланак о апокриФним прпчама. Кипријан је заиста пренео у Русију врло много рукоштса из Србије, која баш тада беше изгубила своју политичку самосталност. Осем тога. живећи у Цариграду и студпјској обитељи, он је ппсао и преводно многе књиге. Стари летописп престављају Кипријана као веома ученога књижевника, као што то и доказују његовн списи, разне посланице, жпвот светога Петра и грамата опрашћања. Њег.ове посланице тичу се разних пптања о устројству цркве и духовништва, п разрешавају многу забуну онога времена. Најважнија му је п највећа посланица впсочком нгуману Атанасију. Осем упустава, пзазваних тадашњпм обичајима и мпшљењпма, ту налазпмо први пут две пде]е, које су доцније постале главна питања XV и XVI века — о пропастп света и о манастирским добрггаа. 0 манастирским добрима Кппријан вели : «а светп оци нису овластили калуђере да држе села и људе; како монге онај који се једном за свагда одрекао свега света, свега што је мирско, како може он петљатп на ново са светским делпма, зидати на ново што је срушио, те тако постатп кривац? Древнп оци нису теклп села ни богаства ни имања." Грамату прашћања напнсао је Кнпријан четири дана пре своје смрти, и први је пут прочитана при његовом сарањивању. У њој Кипријан прашта свима и моли све да њему опросте. При крају опомпње свакога човека на «трошност природе и на брзину са којом прође човечији живот.» После Кипријана оде у Русију другп одличан срггски свештеник славни Пахомије Логотет, о коме је Некрасов наппсао монограФпју « Пахомгп Сербг». Он је наппсао многе каноне и животе руских светаца, са којим се послом бавио до смртн своје. За њим оде у Русију јеромонах Псаија, 1517, али видевши како мало још има у Русији књига врати се у Србију те понесе књпга. За њега помињу рускп писци да је по заповестп српскога митрогголита Теодосија, 1471 превео с грчког дело Дио-