Otadžbina

КЊШКЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

Не&е се у том случају тело кретати ио дијагонали каковог иаралелограма. Дијагонала сваког паралелограма права јо линија. Кад би био оправдан горњи навод г. Тодоровпћа, онда би морало бити истинито н то, да се тело бачено хоризонтално креће ираволинејним иутем. Но да то није тако, да горње тврђење г. Тодоровића није основано на нстини, потврћује мало доцније и он сам овим речима : »Стаза водоравно баченог тела јесте парабола, чије је теме (врхунац) у почетној тачки ове стазе." Бто. јасно је, да пут баченог тела не може бити у исто доба и дијагонала каковог паралелограма — ирава линија — и иарабола Са свим је друго то, што се иаралелограмом сила могу одредити поједине тачке иута — параболине — у којима се хоризонтално бачено тело налази у извесним тачкама времена. Ту се заиста узима пут, што би га тело прешло до извесне т«,чке времена једнаки.Л'. кретањем услед брзине, којом га је сила бацила, и пут, што би га тело прешло за то исто време, кад би слободно иадало. Дијагонала параледограма из оба наведена кретања није иут баченог тела — бачено тело неће се кретати том дијагоналом; оно ће у датој тачки времена пролазити само кроз крајњу тачку те дијагонг'ле (не кроз нападну); крајња тачка дијагонале јесте тражена тачка пута (параболе), у којој се бачено тело налази у датој тачки времена. Пзнађемо ли тачке пута, у којима се тежиште хоризонтално баченог тела налази на крајевима узастопних произвољних интервала времена, то ће изнађене тачке пута тим јасније (очитије) обележпти параболу, што су краћа узастопни интервали времена. Само ако посматрамо путове хоризонтално баченог тела у готово бесконачно малим узастопним интервалима времепа, онда можемо без велпке погрешке узети дијагоналу паралелограма као део пута за дотични иптервал времена, јер је дијагонала веома мала, и знатно се не разликује од дела пута, који одговара том ингервалу времена; за то не ваља о путу баченог тела у опште рећи: »Тело ће се кретати по дијагонали паралелограма, који можемо лако склопити помоћу ове две силе.« Упореди МпИег РоиИШ . Рћувјк, I, стр. 148. Напомена, При објашњавању пута косо бачених тела (на страни 34.) позива се г. Тодоровић па своје објашњење пута хоризонтално бачених тела — на своје пређашње погрешке 39. На страни 38. код централног кретања находи се ов;>: „Сила што тера ка средсреди зове се средотежна (центрипета.ша, радијусна, по полупречнику), а друга се зове средобежн а или замајна (центрифугална, тангенцијална, по дирци), 11 овде дво силе слажемо у једну ио паралелограму сила."