Otadžbina

6

О СНУ И О СНОВИМА

сетити чега непријатног, што нас сутра дан чека. Прича се, да се силни цар персијски Ксеркс, гледајући, са обале Хелеспонта, своју небројену, богато опремљену војску, заплакао, када је помислио, да после сто година не ће бити ни трага од његове славе и величмне. Представа сјаја и величине изазвала је била у њега представу о томе, како је ташта слава људска. Једну даљу врсту асоцијација представа представљају нам асоцијације по сукцесији; то су асоцијације догађаја. Један догађај, кога се сетимо, подсетиће нас на други, који му је предходио или му је следовао ; исто тако ће нас и представа извесног дејств а подсетити на оно, што га је произвело, као што је, обрнуто, и представа извесног узрока тесно скопчана са представом онога, што он нроизводи. Ове асоцијације узрока и дејстава нарочито су важне. Да није њих, никада нам не би падало на памет. да се запитамо зншто?, нити би умели на ово зашто одговорити са аато, а без ових питања и одговора неби било Знања, ни Науке. Као што су овако повезани, у нашој свести, догађаји што их доживљујемо, и узроци и дејства, у које разлажемо ову разноврсност појава, што се око нас деаЈавају, тако се исто асоцијацијама везују и представе дела и целине. Гледајући какав сложен предмет, ми се питамо, из чега је он састављен, као што, обрнуто, када видимо какав саставак или део какве сложене ствари, помишљамо на целину. У овим асоцијацијама су, опег, основе две важне радње нашега духа: Анализе, која разлаже и Синтезе, која слаже и саставља. То су, у главноме и сасвим у опште закони, по којима се удружују наше представе. Но једна представа неће, вазда, изазивати једне и исте друге представе ; у једној прилици, она ће изазвати једну, а у другој, опет, другу какву. Да би, дакле, још ближе познали законе асоцијација, потребно је испитати, шта је оно , што опредељује , која ће се представа у којој прилици јавити. Јасно је, пре свега, да представе, које су једвом сишле са позорнице наше свести, само тако