Otadžbina

116

НККОЛИКО ЦИфАРА

н>у? Ако је награда од 500 динара коју смо ми расписали сувише мала, ми смо готови да је.... Старац се насмеја и рече: — Ја сам просто трговац, а нећу да се бацим на поље књижевности за које немам претходне студије нит икакве способности. — Лепо. А би ли били тако добри да нас лично и овако приватно обавестите, као лајике који се интересујемо за та питања? — Хм. Ви нисте само приватни људи него и — новинари. С вама је опасно и приватно разговарати, јер ви све трпате у новине, а ја не бих рад био да у њима фигуришем. Најзад што му драго. Шта желите да знате, о чему хоћете да се обавестите? Ако умеднем ја ћу вам одговорити! — Хвала. Да почнемо с оним што највише пада у очи. Од куда у нас тај хронички дефицит, кад су се приходи и расходи у сваком буџету потпуно поклапали, кад је сваки закон о буџету показивао на^лепшу равнотежу? — Ја мислим да је наш дефицит постао и непрекидно раст'о на овај начпн: У сваком минпстарском савету, кад се претресао пројекат за буџет, сваки је Министар гледао да извуче што вшпе за своју струку. — Ни један Министар финансија, ни један финансијски одбор народне скупштине неће никако да призна нпканав дефицит у буџету. Шта да се ради? Морају се повећавати позиције прихода, без икаквог обзира па то колико су дотичне иозиције ирошлих годипа фактички дале. Тако н. пр. у буџету за 1881—2-гу годину предрачуњено је да ће крчмарина донети 800.000 динара, а она је фактички донела 421.000 динара. Истога буџета метуто је у приходе 4,200.000 динара од царине с узгредним таксама, а ова је позиција у ствари донела 3,302.181 динар. У буџету за 1884—5 годину иредрачуњено је да ће тада вотирана нова пореска система донети 20,000.000 а она је донела фактички једва 13'јг милиона.