Otadžbina

122

НЕКОЛИКО ЦИфАРА

школе, научна средства, на помагање књнжевности итд., на народну иросвету, трајно расту. А како наопако и жалосно почињу штедети у тој истој буџетској годити остали ресори! Министар унутрашњих дела не уме ништа паметније да уштеди него да откине од кредита за чување пародног здравља 187.253 динара, и да откине од железничке полиције 35.000 динара! Или је та полпција нужна, и онда се са 15.000 динара не може издржавати, или нпје нужна, и онда је расиикућство што је на њу у претходном буџету стављено 50.000. Он се сигурно поносио уштедом од 348.000 динара на плату буљубаша и четника — само што је тај расход пребачен у Министарство војно.... А на чему штеди Министар финансија по својој струци ? Он откида од пореске управе и иореских надзорника, без којих не може наплатити порезу; откида од практикантске плате 18.000 динара, од думенџија, возара и амала по ђумруцима откпда 16.000 динара. од грађења скела и чамаца откида 18.000 динара. Он, којп ,је онако немилице трошио дотле на дијурне, да су поједини писари који су потписивали лозове, на томе зарађивали по неколико хстљада динара дијурне — сада налази да ће целој струци бпти доста 10.000 динара на путне, подвознр и селидбене трошкове. Чак се он нада да ће натерати зиму између 1886 и 1887 године да буде много блажија од своје нретходнице, јер он откида чак и од огрева и канц. трошкова 20.000 динара, а пошто имамо тако много одличних стручњака у финансијској струци, он са свим мирно брише и онај бедни кредит од 10.000 динара на нитомце своје струке! Ето на којп начин он уштођује 300.000 динара! Али у тако рационалној штедњи ни мало не уступа ни Министар народне привреде. По њему је прошла зима морала бити право лето, јер он откида од огрева и канц. трошкова 27.000 динара, од путних трошкова 13.000 д. и што је најлепше, од свога главног задатка, а то је потпомагање пољске привреде, шумарства и заната, на што је дотле стајала мизерна сума од 68.000 динара, откида.,38.000! И њему не