Otadžbina

НЕКОЛИКО ЦифАРА

123

требају питомци, он њихов кредит своди на петину од 25.000 на 5000! Тако исто не тиче га се ни ужасно ширење филоксере, која прети да нам уништи један од главних извора народне привреде, цело виноградарство! Он са свим мирно смањује кредит на истраживање и уништавање филоксере,. који је и онако износио само 30.000 д. на циглих 6000 динара! Па поште и телеграфи! И ако су му то једине струке које привређују, он на њима, на персоналу и материјалу уштеђује 255.000 динара! Главно је да имамо једног Министра више, па макар се цео буџет привредне струке свеона плату „персонала!" Међутим док се откида од привреде,. и здравља, од санитетског буџета, док се укидају поште и телеграфске станице, док се штеди на практикантским платама, дотле наш буџет на „дипломацију" неирекидно растетако да у години штедње 1886 -87 износи 807.461 динар, равно два пута толико колико је износио 1879 год.... Оно до душе има и једна велика штедња у последњем буџету, која износи читава два милиона, и то постигнута на ономе што је ХоП те ћш^еге — на војсци. Њен буџет, који је 1879 године био 7 милиона спуштен је у години пиедње на 14 милиона! Али за то оиет има, једна партија у којој се не може штедп ти ни онда када се откида чак и од народне одбране, а то је партија не пензионирање. Она је стално расла од 1879 године, када је износила 534.000 јер она у години штедње износи 908.795 линара! Док сам ја ово говорио, гледајући у његове цифре, дотле се старац мрштио и нестрпљиво врпољио на своме месту. Најзад не издржа дуже него ми упаде у реч: — Ви сте прави новинар, а то, верујте, нпје комплименат од моје стране. Да сам могао слутити колико ћете ви унети личног нерасположења у ове цифре, ја вам их не би показао. Вама за цело не пада на ум да су за овакве буџете криви не само министри, који их предлажу, него тако исто и још више народна представништва, која такве буџете без икакве, а камо ли темељне и озбиљне студије, одо-