Otadžbina

124

НЕКОЛИКО ЦИфАРА

бравају. Кад бих ја хтео да се разговарам као ви, ја би могао да вас уиитам: Чини ми се и ви бесте посланик у народној скупштини када је грађен буџет за „велику" 1884—85 годину ? — А јао — помислих ја у себи на латинском језику, а гласно пробах да се извучем овако — РагДоп, ја сам био владпн посланик, а ви знате да се та институција српске уставности фраицуски зове Масћте а уо1ег, справа за гласање! — Извините, ја говорим озбиљно. За што ви не гла■састе против оног монструозног буџета? — Опростите гаалу. Ја за то нисам гласао иротив, гато ■сам као лајик у финансијским и економним питањима морао да верујем у надлежност и ауторптет таквих стручњака као гато је Чеда Мијатовић, Вукашин Петровић и Аврам Озеровић, као гато би и они у питањима из хирургпје или јавне хигијене морали да верују мени! А у моме, и у још горем положају односно финансијских иитања, налазила се скоро цела скушптина! — Хм ■— духну старац — ви се обично не кунете 111 уегђа Ма «1в1п. Најзад да допустим то, и бага за то гато највећа већина народног нредставнигатва нема појма о финансијским питањима, треба да се у нас заведе са свим нова процедура за претресање буџета у н&родној скупгатини. Нигде у свету се не вотира државни буџет за једно после подне и „еп 1) 11 > с", него у другим државама то овако бива: Сваки министар мора да ноднесе оппшран извештај скупштини за гато нредлаже овакав или онакав буџет. У томе извешћу он мора сваки већи издатак псцрпно да мотивише. Финансијски одбор скупштине одређује за сваку струку, нарочитог референта, п ови морају сваку поједину иозицију сваког ресорског буџета најсавесније проучити, испитати, и о свакој цифри поднети своје мишљење. Извешћа ових стручнпх референата цене се не само у финансијском одбору, већ и у