Otadžbina, Feb 01, 1889, page 175

172

АРНАУТ-БУЛБУЛ

сам био по рођењу ђаур, но хо се није на пзвесно знало. Али на спрам Емине понашао се са свим као ђаур и тако је навикао да живи изван наших жена. Веселе и живе нарави, каква .је била, поверовала је љубавн младог човека и искрено га заволела. Она је одмах увидела , како је велика разлика у понагаању њенога драгана на спрам ње и нас, наспрам наших жена. Њеној живој нарави било је то као благотворнп зрак сунчен нвету, који остане блед и кржљав кад га оставиш у мраку или дебелу хладу, а бујан , мирисав и ватрене боје, кад га сунце зраком својим свако јутро буди, да му развије недарца на пољубац. Ми смо због тога из-почетка нонреко гледали и на њу а још више на њенога драгана, алн ни писнути нисмо смели од страха Митадова. Него најпосле се онростисмо и тога трња из очију. Митад паша оде а са њим и његов млади нратилац. То беше за Емине велика несреКа. Драган је не могаде узети за жену ннти новести са собом, јер се већ говорило, да је Митад пао у немилост код падигааха, те је тако и њему претила опасност, да остане без хлеба и службе. Емине оста сама и оне веселости са лица на један пут нестаде. Таман облак покри јој чело п засени очи. Виђалн смо је п носле тога једнако, кад је игала у амам и од срца смо је жалили, али нраво да кажем, у себи смо се и норадовалп, јер је сад остало нама отворено поље да се отимамо о њену љубав. У жалостисвојој морала сенајпосле ноутешити, знајући, даје тако алах хтео. Али прву љубав није било тако лако заборавити. За то је н била доцније тако ладна на спрам свих нас. Као слушкиња и као робиња хтела је поћи у свет за драганом, молила и нреклињала, нлакала н колена грлила, да је не оставн, али он је ипак отишао сам. На то није после веровала ником ни од нас, да истину говорнмо и да је искрено љубимо. Била је равнодушна на спрам натнпх уверавања, а то је нас све више распаљнвало. Али да ти испричам, како се дође до тога, да је сви нагап младп људи дворе и о љубав се њену отимају.