Otadžbina, Feb 01, 1889, page 176

АРНАУТ-БУЛБУЛ

178

Вио је хо главом богатп Ејуб , који је позва да промени иачин жпвота. Да је снрота, то су сви знали, али је Ејуб још сазнао бно, да Емине поред необичне лепоте има и врло звучан глас и да веома лепо уме да пева све наше најлепше песме. Оп јој дакле оде с оваком понудом : „Емине, тк си сирота девојка али си, алаху хвала, лепа, и имаш умиљат глас као најбољи булбул. Ја то знам врло добро , за то ајде к мени у каву, па ће бити добро н мени и теби. Певај свако вече у мојој кави, па ћу ја имати својих гостију а теби ћу добро платитп." — Колико ћеш ми дати за свако вече V одговори цура, нс премишљајући се ни тренутка.' — Даћу ти пола меџидије. Пола меџидије ; та то је лена заслуга за једну девојку. Емине иристаде на понуду. Сутра дан је већ била у Ејубову хану и одмах се показа шта вреди. Није ирошло ни десет дана, а већ је цео Ниш знао за њу и људи иоврвеше, да је виде, да јој се диве и да се врате кући с мање памети него што су од куће понели. Наравно, да се је одма нашло снла њих, који су је стали обасипати похвалама, поклоннма па и љубавним изјавама. Али она према нрвима беше равнодушна а ове последње одбијаше са свим хладно. Али то њено нзбегавање распаљиваше све већма њене обожаваче. Била је ирава мука девојци, да се отресе напасти. Што се више бранила, тим јаче и чешће смо је ми нападали. Немој ми се смејати, али н ја сам био као и сви други. Како су јој други љубав изјавллжали не знам, али ја'самсмислио, да почнем са свнм као човек , који зна шта је свет и како се у њому нролази , на јој ночео да причам колико спахилука имам око Ниша, колико дућана и баштина у Нишу. какве дворове и какво богаство и удобности имам у њима. како се то красно живи, кад се нема бриге за хлебом н како се најпосле са свим друкчије човек осећа, кад нпје тако изложен цегом свету, да трче и да га гледају као какво чудо —