Otadžbina

18

СЛИВНИЦА

ким Цревима." За коњичког бригадира беше сад јасно, шта Бугари иамеравају, али му изгледаше, као да наши на „Меким Цревима" не опажају ништа, јер им нн осигуравајућа одељења не беху истурена тако далеко напред, јер им се Бугари све више примицаху, а они не пуцају ни из топова ни из пушака. Шта више, пуковник Прапорчетовић вели да је видео један батаљон IX. нука (капетана Ваје Кончара), како с виса силази на ниже и то не гребеном већ колоном удвојених редова тако, да га Бугари на, један пут изненадише и распрскоше.... Чим је коњички бригадир видео она три бугарска ланца и опазио , да наши на „Меким Цревима" не сл}-те опасност која им прети, нареди одмах, да цео ланац пређе у наступање. Међу тим четврти ескадрон првог пука већ се беше повукао наводећи да је то морао да учини, јер је пешадија деветог пука, десно од њега, била распрштена. Прапорчетовић посла одмах трећи ескадрон првог пука да ту празнину попуни, јер би се Бугари иначе могли ту провући непримећени у нашу позадност. Међу тим он је, као што смо раније казали, већ био послао сво.ју батерију на један вис, да с њега, и ако је био нижи од гребена којим су Бугари наступали, потпомогне наш ланац у који беше осим коњаника разасуо и две чете пешака ради ојачања , не би ли се напредовање Бугара спречило и трупама деветог пука помогло. Тек у зло доба, када је батаљон Баје Кончара разјурен, опазише наши с виса Бугаре и једна чета или нешто више пође им на сусрет и на ивици једне шумице отвори се ватра. За цело то време батерија коњичке бригаде дејствовала је против маса бугарских, ко.је су се пењале на вис, док не изађе и бугарска артиљерија на поменути гребен на стаде озго засипати батерију коњице, тако, да сујој за час убили на месту двојицу топовођа, ранили једног каплара и два редова и контузирали командира батерије и водног официра