Otadžbina

2*

сливнида 19 Драгомира Милошевића — батерија је одетупила и без заповести команданта бригаде. Међу тим оно наше одељење које беше пошло гребеном на сусрет Бугарима , мали је отпор дало па одступило, и Бугари заузеше „Мека Црева." Чим су то постигли Бугарн умножише своју артиљерију, па онда с оба виса п гребена који нх везиваше, пођоше против коњичке бригаде и њене три чете пешака, који непрестано на своме месту стајаху сузбијајући толику бугарску навалу. У томе тренутку стиже капетан Нешнћ на оно место одакле је пуковник Прапорчетовић пратпо борбу и командовао својизга и испоручи што је имао да му каже у име Краљево. — Ја благодарим Његовом Величанству — одговори командант коњичке бригаде — на височајшем одликовању. Молим да кажете Господару, да ћ'у се ја и даље трудити да се овде одржим, али ми треба помоћи. Ви видите, каква сила на моју трупу наваљује. Ја сам већ тражио од Команданта дунавске дивизије један батаљон, ала га још не добих ! Капетан Пешић разгледа ситуацију, па одјури натраг. Док он хита у штаб Врховне команде, да видимо шта је то било горе на „Меким Цревима", је ли девети пук доиста онако пзненађен као што је коњаницима изгледало? Ево како пешаци причају исте догађаје: 5-ог новембра око 9 сах. из јутра почели су се команданти искупљатп код предстражне резерве, да с дивизијарем осмотре свој и сливнички положај. Но око 9'| 4 отпочела је борба коњичке бригаде и XIX. гар. батаљона. Дивизијар нареди, да сваки командант одмах иде и прикупи своју команду. Командант деветог пука отишао је на своје лево крило одакле је долазио пуцањ. При томе је наредио команданту свог трећег батаљона, који је био у предстражној резервп, да иде на лево крило, а командиру батерије да буде спреман изаћи на положај када се позове.