Otadžbina

30

СЛИВНИЦА

Ми смо оставили кољичку бригаду у ономе тренутку, жада су Бугари, заузевши „Мека Црева," окренули сву своју пешачку и артиљеријску ватру иротив ње. И пуковник Нрапорчетовић рачунао је непријатеља који га је нападао на 8 батаљона пешадије и 8 топова. Видећи ово, а знајући да бригада због своје батерије пе може одступити иреко Малова и Чепња, и ако би тај иравац одступања био нуждан, јер иначе би сав бок и позадина наше војске остала отворена , нуковник Прапорчетовић нареди, да и трећи ескадрон II. пука који је дотле на коњима у потпори стојао, у борбу ступи и ланац поткрепи, -а други ескадрон првог пука да дође на његово место и да •буде спреман или да налетом *) сузбије бугарски ланац или да ватром поткрепи наш ланац, јер се — ипак ? — мора признати, да терен није био за коњичко дејство.... Једини •четврти ескадрон I. пука остао је као резерва, да у случају нужде заклања одступање. Овако је трајала борба све до 4 сах. по по дне. Читав сахат после одступа своје батерије држала се сама коњица а оне три чете XIX. батаљона. У то време поче нестајати муниције. Ово није чудо; наша коњица беше наоружана магацинкама (Еере^ег-Кагађтег), оне су сигурно учиниле, да се коњица у опште могла држати од јутра до 4 сах. по по дне против тако многобројне надмоћније пешадије , али тим је пушкама баш то махна, што ужасно зобљу мунпцију. Бугари успеше да обиђу опај вис на левом крилу коњичке бригаде на коме је била једна чета XIX. батаљона и -ова чета, које у след тога обиласка, које у след директне навале Бугара на њу, буде принуђена да одступи. Ово одступање пешака и продирање Бугара с те стране принуди и остали део нашег ланца , који веК немаше мумиције , да одступи.

*) Хм! Зар је коњичка атака ииак била могућна на томч терен)?