Otadžbina

СДИВНИЦА

31

Одступано је са свим у реду, стопу по стопу, борећи се, а кад су коњаници дошли до својих коња и појахали, бригада је одсгупила за 1 1 ; . 2 до 2 километра и ту се на ново за дочек непријатеља постројила. Артиљерија беше даље одступила. а пешадији је бригадир наредио, да одступа преко Големог Малова и да се на вису Чепњу заустави. Али само је један део пешадије одступио у томе правцу који јој је одређен, п то баш она.ј, који је сву своју муницију утрошио био, *) а остали одступише на Драгоман. За што? Ево шта је командант XIX. батаљона , капетан Лаза Петровић, писао команданту коњичке бригаде, још истога дана: „Драгоман, 5 Новембра. У данашњој борби мој је батаљон са свим растројен. Пошнуо ми је командир друге чете, иоручик НесторовиК, рањен и остао на бојишту поручик Сава Стојановић , рањени су даље потпоручик Ђока ЂорђевиК и потпоручик Петроније ЕузмановиК. Од батаљона остало је свега две стотине војника, остали су погинули, рањени и залуталп. Немогуће је више уводити мој батаљон у борбу. Раздао сам муницију и сад полазим на драгомански вис (Чепањ). Патроле су ми јавиле, да су горе на венцу наши XV. пука. - ' Овако је дакле стајало с пешадијом која беше иридата коњици. Ова пак изгубила је данас на својих 7 ескадрона 88 војника, који су погинули, пли рањени , а само су два коњаника нестала. Међу рањеницима не бегае ни један једини прсташ. Ово добро карактерише ред, днсциплину и морал ове трупе. Баш када је коњица појахала п почела одступати иза села Малова, стиже онај ескадрон и она чета XIX. батаљона што беху остали код Разбојишта. Бригадир нареди , да тај

* XIX. Оатаљон морао је од својих 120 метака на пушку да при крају битке цозајмљује муниције и коњаницима.