Otadžbina

СЛИВНИЦА

47

царибродску болницу. Сада овде немам више од стотину рањеника , а и од тога ћу гледати да ексиедујем колико могнем више још ноћас , чим ми се врате кола и каруце из Цариброда, како би направио места за сутрашњу борбу! — То је добро. Трудите се и даље тако! — Ради смо старати се, Ваше Величанство! Краљ окрете коња и ми на скоро зађосмо у драгомански теснац. Овај беше тако закрчен сваковрсним возовима који су врвелп тамо и овамо, да смо непрекидно морали ићи ходом. Ја сам размишљао о цифрама Др. Милутина. Па оне још необухватаху све губитке наше тога дана, јер осим оних 400 рањеника дунавске дивизије, осим 58 рањеника IV. пука и осим 80 рањеника коњичке бригаде , примиле су још ноћас дринске пољске болнице које беху стигле у Драготинце 91 рањеника из V. и VI. пука. То значи, да нас је 5-ти Новембар коштао 629 људи само у рањеницима! А погинули ? Колико ли их је остало на бојишту?... Мени беше грозно зима... Пристао бих на најбешњи каријер и ако бејах пао на нос од умора, само да се загрејем... Али није било могућно ни касати ноћас у драгоманском теснацу. II ако је оно пола ескадрона пред Краљем чистило друм, опет смо ретко где и то за кратко растојање могли покасати, па онда опет ходом... Докле ми милимо тим друмом у дну драгоманскога кланца, да видимо, шта су данас урадиле шумадиска и моравска дивизија ? Шумадијска се дивизија ваздан борила, но не с непријатељем, већ с путем, који јој је одређен за данашњи марш. Чим је батерија шумадијске предводнице стигла испод села Чеканца, наишла је на немогућност даљега марша, те је била принуђена да преже у сваки иоједини тоа и у сваку