Otadžbina

СЛИВНИЦА 53 V „Маршовало се даље и то: две батерије, комора пешачких иукова, за тим штабна и артилеријска. Што је било непотребио, оставио сам у Јалботини те да се сутра крене. „Код Цацаровца дођемо пред мрак. Коњаници јавише, да је XII. пук с батеријом пред Цацаровцем. Наредим да и даље иде за нама. „Од Цацаровца ваљало је, по путовођи, ићи десно уз једну пролоку, ову проћи, бацити се лево на косу, која, као што се доцније видело, истина иде право Бруснику и Повалиришу, али је била стрма п беспутна. Да би се та пролока прешла, ваљало је најпре скресавати стране и низ њих спуштати топове и возове, па тек за тим пењати се на вис. „Мрак, снег, хладноћа.... Огајан положај. Људи и стока са свим изнурени, јер се тога дана није могло ни мислити на храњење. Али је ваљало трпити све. Ваљало је ићи Повалиришу. „Благодарећи једино многим рукама иешадије стигло је чело колоне пред Брусник око 9 сах. ноћу, а нотора је морала због своје са свит слабе заареге да остане на вису и ту да заноћи. „Тек око 10 сах. ноћу до дна исцрпљени и душевно и физички стигосмо у Повалириш. Нађем пуковника у једној сниској кућици. Грдио је на сва уста све из реда и врховну команду, која га је тим путем упутила, и Џнералштаб као струку која не зна ни шта ради ни шта иредузита. На моју представку да бољег пута преко Јалботине није било и да се Лукавицом због.тренова дринске дивизије није могло проћи, одговорио је грдњом што сам раније говорио да тај терен познајем јер сам га снимао. На послетку тражио је да види налог, који ми је у Бруснику дао, сумњајући да ме је њиме тамо упутио. Кад је вндео, да ми је сам у.том налогу наредио да преко Јалботине проведем комору, он цедуљу иружп ађутанту Николи Петровићу с речима: