Otadžbina

58

С Л И В Н И Ц А

ним губитцима, једна је четвртина ломила врат 24 сахата по неироходним путевима, а од последње четвртине половина је врло лагано маширала, а друга је половина седела са свим беспослена. Срећа је, те је бар Тимочка војска пмала јуме успеха, јер иначе не би они наши у Србији о данашњем дану ни речице чули; званични билетен 6, који ј.е дапас иослат г гласи овако: „Јуче је имао ђенерал Лешјанин јаку борбу између Куле и Видина, с главним делом бугарске видинске војске. Бугари су поражени и растерани, оставивши на бојном пољу много мртвих и рањених. Заробљено их је преко хиљаду. Од наших .је сразмерно мало пало. Међу погинулима је и храбрн поручик Спасоје Миловановић." И ништа више. Међу тим да видимо, како се данашњи дан прича с бугарске стране. За ово имамо четири извора. Да чујемо најпре прајског официра. *) „5. Нов. у јутру беше врло ружно време. Суро море магле беше легло на дољачу пред главним положајем бугарским на Сливници. Леден ветар бацао је снег и кишу у очи трупама, које већ трећи дан лежаху у мокрим шанчевнма од иловаче. При свем том што су Бугари очврсли за сваку непогоду времена, беше оиасно оставити их још неколико дана да леже. Расаоложење које је 5-ог у јутру владало у бугарском логору, беше, поред свег одушевљења за добру ствар и за Кнеза, врло неаријатпо. Најгоре што се тада могаше бугарској војсци догодпти , беше да остане осуђена на потпун нерад. „Овај разлог, у свези са жељом да се мало разгрне магловита завеса, која покриваше српске положаје, учинише те око 9 и по сах., када Србп дотле нигде не нападоше —

*) \ј. с стр. 47.