Otadžbina

СДИВНИЦА

б<>

буде издата заповест, да се на десном крилу извргаи један испад с три батаљона. Овп нападоше на српско крајње крило г бацише га у нереду на главну масу дунавске дивизије, која опет са своје стране отера ове слабе бугарске снаге натраг у њихов главни положај. Да би прихватио своја три одступајућа батаљона, кнез посла два батаљона дунавског полка г који, уз свирање музике и ударање својих значара, зауставише непријатеља на висовима пред бугарским десним крилом. Међу тим беше подне превалило. Па како Срби око подне стадоше у центруму развијати силну артилерију и густе стрељачке низове, изгледало је као да ће се главна борба овде отворити. Да би своје , још неирестано слабе силе г боље одржао под својом руком, одлучи Енез, да се са свим иовуче на главну иозгш/ију, и да се ограничи само на одбрану ирве линије. Магла још непрестано сметаше да се добије бољи иреглед, јер се само најближи део бојишта видео г и само се по све јачој тутњави пушчане ватре , у коју се почеше мешати четни плотуни, могло осетити, да се непријатељске масе све више приближују првим бугарским стрељачким рововима. „С још већом снагом нападоше Срби око 4 сах. на лево крило бугарског положаја, где су испрва брзо терена добијали, а нарочито беху једну бугарску батерију узели нод своју ватру. Али се она, као и све трупе, с дивном издржљивошћу одржаше до мрака. Више пута иолазили су Срби на јуриги, али их је увек вешто гађање добро заклоњене бугарске пешадије и артилерије бацало натраг тако, да преко извесне линије никако нису могли прећи. Кад су Срби прпметили, да нигде нема особите вајде од њихове ватрене масе, иовукоше се у вече на своје старе аоложаје. „Изгледа да су се Срби на овај оигити (?) напад 5. Нов. одлучили, не чекајући на своје две дивизије, које још беху далеко, тек услед бугарског испада на њихово крајње