Otadžbina

<32

С Л И В Н II Ц А

што милиције и добровољаца. То беше наша најслабија тачка и сада је ваљало гледати пошто по то да пеиријатељ то не оаази. Десни бок нашег положаја, с оне стране друма, могао се узети да је добро заклоњен и само би онда -било опасно, кад би Срби потисли бугарске трупе које беху ј тим брдима, па би се дочеиали висова који доминирају сливничким положајима. С тога је ваљало не само одржати свој положај у брдима него гледати да се и унапред добије земљишта; тиме би се постигло двоје: првобп се појачао положај нашег десног крила, а друго — што је било главно, — одвукла би се аажња неаријатељева од нашег левог бока. „Око 9^ сах. стигох Кнеза и његов штаб , који стојаху код Гуџевљевог главног стана. Кнез је посматрао на доглед шта бива на десном крилу, где се иостепено развијаше пушчана борба. Али како се од магле није могло ништа видеги, а на фронту беше све мирно , одлучи Кнез да иде на десно крило. За час пређосмо преко друма и села Малог Малова. Брдовито земљиште имађаше овде са свим леправилну формацију, шиљак до шиљка растављени ду•боким провалијама, које се пружају час са севера на југ, час од истока на запад. Брда су махом гола , покривена камељаром тако, да је туда опасно за живот било јахати, да не бесмо на бугарским коњићима, који се туда пентрају апсолутно сигурно. Поред тога клупчета од стења сметаше и густа магла да се и какав преглед добије. Међу тим стиже један рапорт из борбе из кога смо ово видели: коњички капетан Бендерев, који командује десннм крилом, беше јутрос рано добио изветпће. да се Срби спремају да обиђу наше десно крило, на што је он одмах наредио да се напада. Два батаљона пођоше против једног виса, који су Срби посели били, потискоше предње српске трупе и труђаху се да даље продру. У том тренутку стигосмо и ми иза фронта тпх бугарских батаљона и могасмо одмах из ужасно јаке ватре, у ко.ју се поче и српска артилерија мешати, закључити да су наши батаљони овде на јак отпор наишли. Ово беше први