Otadžbina

СЛИВНИЦА

63

пут, да је Кнез Александар могао да видп своје бугарске трупе у ватри, па је ласно појмитн с каквим је узбуђењем пратио кретања ових у стрелце расутнх батаљона. Чим смо се колико толико приближили, морали смо признати , да о продирању не беше внше речи, да су бугарски батаљони наишли на надмоћнијег неиријатеља , и његова артилеријска ватра поче врло непријатно да дејствује у њиховим редовима. У гроктање пешачке ватре почеше се мешати плотуни и бугарски стрелци почеше попуштати. Ситуација ностајаше критична, јер ако нас Срби избаце из стења, могу обићи Сливпицу. То је на сваки начин ваљало спречити, као и рђаво морално дејство, које, би одступање на бугарске трупе учпнило. С тога је Кнез дозволио, да капетан Бендерев баци и своју главну резерву у борбу. Главна резерва — смешно је рећи — састојала се цигло из два батаљона дунавског пука! По сахата беше протекло, од како је та заповест издата, кад се на једанпут српека ватра удвоји и стаде се све ближе примицати. Два минута прштала им је на сусрет бугарска пешачка ватра, па онда се наши стрелци, који су лежали, дигоше и јурнуше назад у највећој хитњи. Иза њих појави се српска ватрена линија, која је засипала бегунце градом из пушака. Тако се то брзо свршило, да се н ми нађосмо у незгодној близини Срба и почесмо слушати зујање првих непријатељских куршума. „Ко је био сујеверан, могао је у томе видетп рђаво пред•сказање, што је крва борба пред очима Кнежевим тако не■згодно почињала; срећом не могоше се Срби брзо користити својим успехом, јер Бендереву испаде за руком, да им трећи батаљон баци у бок , те их тако заустави. Сад су се могле прикупити наше трупе што беху одступнле, и правнлна ватрена борба поче на ново, али без отоичашње силине. Дотле смо , стојећи скоро у сред борбе , мало имали времена да слушамо шта бива на фронту сливничког положаја, али сада не могосмо пречутн силну топовску грмљавину, која је ■отуда одјекивала. Поред ње гроктала је непрекпдно пушчана ватра, помешана с артилеријским плотунима, којн се у за-