Otadžbina

СЛИВНИЦА

69

лево крило свега 5 бугареких батаљона п отело је на бајонет дотичне висове. „Међу тим — наставља Гопчевић — беше и српски центар пошао против централних бугарских шанчева, дошао је у њихово подножје, и налазио се у мртвом углу бугарске ватре озго. У место да се тиме користе па да пођу на јуриш, пођоше Србп испод и дуж виса у правцу главног друма. Да су Срби овде онако пошли на бајонет као што је бугарски дунавски пук јурнуо на сриско лево крило, врло је вероватпо да би продрли, и да би бугарску одбранбену линију на двоје преполовили. За тим би без великих губитака могли напасти одостраг на редуте централнога виса, и тиме 6/1, судбина Софије била решена\ „Али сада Срби мораху да алате за своју рђаву војничку наставу. Руски учитељи беху у бугарску војску улили агресивни дух. Бајонету. који се у руској војсци толико поштује, беше одређено почасно место и у руском нлану за образовање бугарске војске. Руски официри не могаху довољно да нонављају Бугарима Суваровљеве речи: „Пуља дура а штик молођец" (куршум је будала а бајонет је јунак.) Најзад морали су и Бугари слепо веровати у моћ бајонета , а ко у то верује, у њему је веК офанзиван карактер. Па п није мала ствар, него прави ужасан моралан утисак, кад на једанпут дугачак низ војника скочи и впчући „Ура!" јурне дрско напред. Онај на кога се тако јуриша, и нехотице мора да помисли да ли ће му иоћи за руком, да својом ватром заустави ланац који јуриша. Ако се још догоди да он јасно види, како његова ватра нпшта или мало шкоди противнику, да он инак јури напред, илн да се неда зауставити ни својим великим губитцима, онда нападнути мора да изгуби поверење у себе самог и у своје оружје. Сада треба само каква ситница, нпр. да један илашљивац стругне, па онда је то довољно, да повуче за собом и храбре људе, да бегство направи општим. Успеси црногорских јатаганских напада оснивају се махом на овом истом моралном утиску.