Otadžbina

70

сливницл

„Ето од куда је, почевши од 5. нов., свака даља битка овога рата решена бугарским бајонетским наиадом. Бугари су видели, да Срби не могу да издрже тај напад, па су га употребљавали где год су могли. Пошто су једино руски официри били у стању да улију бугарској војсци ову л>убав за бајонет, то и заслуга за све доцније успехе бугарске припада њима п то је заиста неблагодарно што Бугари показују толику одвратност спрам Руса. Али неблагодарност је баш најслабија страна Бугара. „После ове екскурзије, да се вратпмо на опис битке 5 новембра. „ Ја сам застао код оне епизоде, када Срби стигоше пред онај теренски басамак поред друма, када су једним енергичним нападом могли да реше битку. „Ту се јасно показало, чему води, кад се бајонет ни у што не рачуна*). Србима беше дрско нападање нешто са свим необично. Они су васиитавани за одбрану, за то сада зазираху од офанзиве У место да јурну , они стадоше пуцати. Када у исто време видоше, како бугарски дунавски пук ио1)е на јуриш, чисто се уплашише што су се тако далеко истакли нанред, забринуше се да ли ће моћи још да се благовремено повуку на своје иоложаје, као да је то у опште нужно било. „На српском десном крилу ограничила се борба у главном на канонаду, која је показала, да су Крупови топови бољи и да ни српс.ке ни бугарске тобџије немају вештине. Батерија Иванова издржала је иет сахата ватру неколиких српских батерија (међу којима кажу да је била и једна Крупова) и при свем том игго је око ње пало на 400 сриских граната, имала је свега: два мртва и иетрањеника. Бећпна тих метака је подбацила, много их је пало десно и

*) Бајонети на нашим пушкама тек еу поеле рата у Нншу оштрени, и то тек пошто је на тражење креднта за оштреп.е ђенерал Хорватовић одговорио, да бајонети за известан број сахата морају бити наоштрени и Сез икаквих „кредита".