Otadžbina

СЛИВНИЦА

79

5-ог новембра. ја се питам : да ли би се у оној колиби иза Трп Уиш поред друма издавале онакве заповести, какве су издате, да нешто сваки српски командир батеријски зна, да меће своју главу на коцку, ако одступи без нарочите заповести свога Команданта ?... ❖ ^ % Када је врховни штаб сишао из теснаца драгоманског у равницу где Калотинска река утиче у Нишаву, Краљ, а с њиме и цео штаб и цела свита и Грубановићев ескадрон ударише у иајжешћи кас. Против тога нпје се имало шта приметити , јер ја сам мпслио, да је већ било око пола\ ноћи. Али после мојих каваљеријских напрезања 3. 4. и 5. новембра ја више апсолутно не бејах у стању да издржим дуже касање. Пошто бејах исцрпео и последњи атом моје телесне снаге — а сам Бог зна да она пре рата није била мала — ја пробах да зауставим коња. Бпло с тога што већ и гардијским коњима беше „преко јего", или случајно ова гардијска кулакоју сам данас јахао не беше тако частољубива као она јучерашња у Лукавичкој честобродици , еле мој коњ са свим радо пристаде да иде еам ходом. Кад је већ цела кавалкада толико наиред одјурила да је више ни чути нисам могао , ја осетих да није баш најпријатније тако сам око поноћи путовати по непрпјатељској земљи, иа макар позади своје војске. Све сам ногледао пут Калотине... Врашки онај Нешић ! Свпма нам је „даску" померио. Али срећом непријатељ још не беше нродр'о Калотинском реком. На против на један пут ми с десне стране приђе Један пријатељ. То беше пуковник Анта Богићевић. II њему беше већ сувише. II он иђаше ходом.