Otadžbina

0 сељењу тида

83

Лепе јесени често видимо високо на хоризонту јато ждралова, а ако је магловито време, онда се спуштају ниже тако да им се и дозивање њпхово јасно чује. За њих се каже, да беже са севера, где ће настати .јача зима, па траже крајеве, у јужном правц}', 'где је топлије. Ко је под јесен путовао сувпм по нашој домовини, могао је око вода и по долинама кроз које воде теку, опазити веће п мање гомиле међу собом сродннх тица, како узнемирено тумарају тамо амо, не певају "као обично, и расплашене не одлећу од.мах далеко, него прну мало у вис, па се у брзо спусте опет на земљу. Ове се тице спремају за пут на далеко, с тога се и искупљају полако у све већа јата, па ће пх једне ноћи са свијј нестати из тога краја. Чворцп се по•сле дужег тумарања враћају на своја легала, око којих облећу и певнју, као да хоће на ново да, савију гнездо, па их носле неколико дана тек јсдне ноћи са свим нестане. У пољу је још пуно цвећа, на све стране сазревају сваковрсни нлодови, у ваздуху пуно ројева инсеката, само тек после топлога дана јави се и по која хладна ноћ, која нам наговештава примицање сурове зиме, и док већи део веселог и безбрижног тичијег света живп у изобиљу — већ нестаје но које тице, једна по једна креће се на зимовник, међу првима жуја (Опо1и8 ^а11т1н), зидарска ласта (Сурвећха арив), пупавац (ТЈрпра ерорз), ноћни кобац (Сарпти1§ч18 епгораеиб), после неколпко недеља за њима кукавица (Сиси1п8 сапогиз), па онда редом и друге тице. Овај чудновати ти'0н за тумарањем свакојако је најзнатнпја појава у животу тичијем, он стоји у вези са зимом и пролећем, а с овим добима годишњим и наше и тичије радости и жалости. Свакоме је мило да каже, како ,је видео прву ластавицу и ма да само једна ласта не чини пролеће, опет за то сваки се нада, да ће за првом и друге доћи, а за њима и остале тице — весници лепога иролећа. Једна фела тица долази за другом, с њима заједно подмлађује се и ■свет биљни п животињски, па како се приспеле тице јављају 6*