Otadžbina

14

Т Е В Т А

се онда призирало ! — Е, тако и по овој води лебде сјенке из старијих времена.... — Истина ти је ' упаде ми у ријеч Малиша тражећи торбу, јер кљун натпе лађе бјеше већ допр о к пустој обали. На истоку цикаше зора. Стари балија, дјетић и Арнаути, разбудише се, иак изађоше. Зећанка се једва разви из гуке, цокоћући зубима. Ја и Малиша пошљедњи кренусмо ћутке за њима, преко каловите и пусте доње Зете. ј^ИМО ЈА АТАВУ^Љ.

Т Е В Т А

Тевта краљица млада поручи силноме Риму: »Стој ! Међа је овде! к Жена немоћна стаде Риму на браник са мачем Пут пренречи њему. Лепа, млађана Тевта, равна гордошћу Риму, Кћи Окруна славног, Стаде на браник Илирије земље слављене своје Рат поче са Римом. Поузда с' краљида лепа у дичне своје јунаке. Крв потече њина: Паде Велизар, Забој, Будимир, Трибор и .Бубој, Сам остаде Мрзан. Он јој дође из боја, руку на срце мету, Мач баци пред престо: »Нема нам спаса о Тевто, сила је велика њина, Твој изгибе народ. »Њино је царство и ја ти носим поруку њину, Чуј пресуду страшну : Твој је престо уступљен мени, и ти си од данас Роб силнога Рима.