Otadžbina

зоологија и њен обим

17

ште. Човек проучавајући животиње и њихов развитак проучава и историју свога живота — игру његовог организма и промене којима је подложан. Законн про.ченљивости живе материје једнаки су свуда; они садрже тајну болести као н начпн како се лече. Медицпна, физиологија, упоредна анатомија и општа ботаника у вези су једна с другом. Развиће организама врши се по извесном законском реду, по законима сличним, законпма Физике и хемије. Место тромог и непроменљивог живота какав догматици сталности Фела представљају — по овој теорији ж.ивот је борба и покрет, крвава драма, у којој сваког минута савршенији одржава победу. Но при свем том ова последња теорија, и ако је вероватнија, не би прошла са толико ентузиазма, него би се ограничила само на ужи круг научењака и не би прохујала кроз све гране наука и више мање у слојеве друштвене, да се она није подударала са другим сличним теориским идејама, које су скоро у исто време поникле и које карактеришу научну философију нашег доба. Трансформизам се подудара потпуно са оним великим доктринама,. које су у иочетку овога века трансФормисале Физичке науке. У почетку овога века веровало се још у материјалност физичких сила: светлост, електрицитет. топлота, магнетизам то су Флуиди различни један од другог, који прожимају сва тела. И ако се кретање знало и израчунало — природа њихова беше непозната. Историја земљина била је ннз револуција катаклизама), у којима је све што је на земљи живо иропадало, а после сваког таквпг пораза јављао се нов живот. Човек се јавио у почетку последње мирне периоде и са њом би требало да ишчезне. Но доцнија брижљивија испитивања показала су да су појави, какви се и данас збивају на поврпшнп земљине коре, кадри били да произведу промепе, које нам геологија открива. Земља није никада имала напрасних потопа и ОТАЏБИНА КЊ. XXIV. СВ. 93. 2