Otadžbina

зоологија и њен обим 19

терије посигурно сличне етеру. Основа се једном речн атомска теорија, која вам је позната. Када су овако помоћне науке учиниле знатна успеха, зоологија је могла да корача даље. И она је ушла у .коло најпространије трансФормистичке природне филосоФије. После радова Дарвина, она добија свог апостола, који новим философским идејама и смелошћу својих закључака привлачи пажњу научног света. Егпев1; Наеске1, прОФесор на јенском университету. први покуша да покаже како су се органски облици поступно развијалм док нису иоетигли највећу данашњу савршеност. Он се први усуђује да утврди тако звано генеалошко стабло. Па као што свако стабло има своје корене, одакле прпе живот — тако и по Хекловој претпоставци, Рго1;Ј81л би били првобитни облици, који су се јавили на површини земљиној у виду ћелија. Али како је свака ћелија са«тављена из протоплазме — то би прави корен свега шаренила — целог животињског стабла , била ова материја. Идеја о најпростијој живој материји, која би била основа живота —- та идеја поникла је још у почетку овог века. Окен је тврдио да постоји некаква првобитна материја (ИгбсМет) — из које је никао цео животињски свет. Ово је мњење било сасма хипотетично и било би оборено радовима Ећгепћег§г-а, да није мало доцније Француски природњак Бијагсћп посматрао материју, какву је замишљао Окен и дао јој име 8агсо<1е. Од тог доба већ је прошло пола века. Доцнији природњаци приметили су да се заиста у свим животним ћелијама налази једна материја слична Саркоди, а ботаничари су опет такође ПЈИмети .и некакву сличну материју н у биљним ћелијама, коју је Ни§о \он Моћ1 назвао протопласма. Немачки анатом Мах ЗсћиЈге увиди да измеђ саркоде и протопласме, не постоји никаква разлика , а Ипх1еу је касније прокламује „ физнчком основом живота."