Otadžbina

9 8 ИСТОРИЈА ПОИМАН.А ХЕМИСКИХ Е.1ЕМЕНАТА је код округлих атома, какви су по проимућству ватрени атоми Ова брзина атома условљује њихову активност или паоивност , она је узрок постајању и распадању тела. Тако велика активност ватре тумачена је великом брзином њених атома. Спајањем атома постају тела, а различито груписање атома у појединим телима, условљује различиту природу истих. Узето је и то, да је материја тела порозна и да се у тим иразним интервалима крећу атоми, Том порозношћу тумачена је стисљивост и ширење тела. И душа је сматрана као материјално биће, а састављепа је као и ватра, из округлих атома; душа је на неки начин ватри иодобна, она је огњиште топлоте тела, с тога је животу, као и ватри, потребан ваздух. Мишљење и остале Функције душе, сматране су као продукт кретања њених атома. Са овог материјалистичног гледишта, постанак света приписиват је једино утицају физичких сила, без суделовања каквог божанства. Ето то су цринцини Леукипове теорије атома, која је, као што знамо. повраћена и у модерну хемију, где служи успешно тумачењу свију хемиских појава. Но друга поставка Леукипова, о једнакости материје атома, није могла наћи потврду у данашњој хемији, али и она има јаких ириврженика у најновије доба. Анаксагорас, савременик Леукипов, држао се такође теорнје атома, али је он одступио од поставке јединства материје, узев да има бескрајње много принципија. Поредак васионе приписивао је неком разуму, који пребнва у свој природи. Ево како је он коректно замишљао метаморФозе хемиских тела: све је у свему. Сваки атом јесте свет у минијатури. Ми једемо леб, ми гшјемо воду. Рана рани мускуле, крв, кости, једном речи, све делове нашег тела. Да у лебу и води нема истих атома, какви су у мускулима, крви и т. д. не би било могуће рањење. Ученик Сократов Платои (4 20 г. пре Хр. узео је идеје као узрок свему, и по томе елементи идеја јесу елементи свега што постоји Као материјални принцнп је-