Otadžbina

ИСТОРИЈА ПОИМАЊА ХЕМИСКИХ ЕЛЕМЕНАТА

97

неодељени еастављали неку куглу, где их је љубав сједињавала; но кад љубав дозволи приступ свађи, наступн деоба и први покрет, т. ј. постаде свет. У природи постоје све саме супротности, вели Емпедоклес; тако поред реда и лепоте постоји неред и ругоба, и то злога има више но доброга. гадног више но лепога, пријатељство и свађа јесу, по њему, узроци поменутим супротностима, и то пријатељство је узрок доброме, а свађа узрок рђавоме. Пријатељство и свађа, или атракција и репулзија, јесу узрок постајању и распадању. Емпедоклес је узео даље, да су његова четири елемента састављени из мноштва веома ситних хомогених делића, који су непроменљиви, недељиви и вечити. Сиајањем ових елемената постају поједпна тела, и она су, према томе, из хотерогених делића састављена. Ватру је сматрао као активан елеменат, која је узрок појавима једињења и распадања; остала три елемента пасивна су, нодобно лењивој маси. Стварање и рушење не постоји у правом смислу те речи, већ постоје само Феномени агрегације и дезагрегације, вели он, т. ј. једињења и распадања. Ова Емпедоклова доктрпна елемената слаже се, као што видите, са нашом данашњом теоријом атома и молекила. Леукииос (495 године пре Хр.) је створио теорнју атома, а његов ученик Демокрит (47 0 г. пре Хр.ј обрадио је ту теорију даље Атомска поставка изведена је из принципа: «ништа не може постати из ничега.» Кад би се дозволила дељивост тела до бескрајњости , веле атомистичари . тада би било могућно претворити их у ништа, а то значи да су била састављена из ничега. С тога је узето да материја тела није бескрајње дељива, већ је састављена из стварних недељнвнх честица — атома. Матеркја свију атома иста је, по тој теорији, алн се разни атоми разликују међусобно по облику, величини и тежини. Узето је даље, да се атоми налазе у неком непрекидном кретању; то кретање је различите брзине код атома различитог облика, а највећа ОТАЏВННА, КН». XXV ов. 97. 7