Otadžbina

ИСТОРПЈА ПОИМАЊА ХЕМИСКИХ Е.1ЕМЕНАТА

101

у неколико, према својим потребама Њихово гледиште о хемиским елементима и о саставу тела износе нам на видик арапски алхемичар Џасрер из осмог века и Швајцарац Парацелзус ћотћаеШз из шеснаестог века. ЏаФер наводи, да су још пре њега жив а и сумиор сматрани као састојци свију метала, а он је додао и а рсеник. Но он није под тим разумео та тела у обичном стању, већ у неком највишем ступњу савршенства. Сви су метали, но њему, из тих састојака састављени, а разлика појединих метала долази отуда, што садрже ге састојке у различитој коликоћи, чистоћи и фнксности . Тако злато и сребро садрже те састојке у чистом стању, а прости метали садрже их нечисте. Жива условљује металима њихов изглед металан, сумпор им условљује боју, а фиксност (чврстоћа епоја састојака) условљује им топљивост Иарацелзус је узео, да су сва тела састав.вена из духа. душе и гела, или, што је исто, живе, сумиора и соли. Он разликује двојако стање тих елемената, према томе, да ли постају под простим земаљским приликама, или под утицајем звезда. Елементи првог стања састављају минерална тела, а елементп другог стања јесу ос нова органских Функција животиња. Да су тела из поменутих елемената састављена, тврди он и аналитичним опитом; тако да јен. пр. дрво састављено из живе, сумпора и соли, тврди му тај Факт, што дрво на ватри гори, испушта дим и оставља пепела. Он је држао, да горење дрвета долази од сумпора, димљење од живе, а остатак пепела од соли. И Парацелзусови елементи беху дакле, као и Аристотелови. представници извеснихФизкчких особина. Овако су поимани хемиски елементи у ранијој прошлости, а до тог поимања долазило се чисто апстрактннм путем, без опитних података. Да би вам могао показати развој данашњег појма елемената, морам изнети радове оних људи, који спремише потребан материјал за реФормацију хемије. Тај припремни рад трајао је пуна два века. и то цео седамнаести и осамнаести век.