Otadžbina

102

НСТОРИЈА ПОИМАЊА ХЕМИСКИХ. ЕЛЕМЕНАТА

Од седамнаестог века узеие су природне науке нови правац, а тај се састојао у систематском оиажању природних појава, изводећи отуда законе природне. Тај правац рада унапредио је природне науке у оиште, а хемију је препородио ; тим радом преображена је алхемија у модерну хемију, а тај преображај састојао се у главноме у новој одредби хемиских елемената. Важније раднике на том пољу показаћу овде. Бриселац Уап Не1топ1; (1577—1644) био је велики приврн^еник Парацелзусове хемијатрије, доказујући велику важност хемије за медицину; уводећи пак и неке нове лекове, унапредио је и Фармасију. Но главно поље његовог рада беху гасови ; он их је управо пронашао, први проучавао и тим именом назвао, 1 ) и тако је он творац пневматичке хемије. Од Хелмоновог доба гасови постадоше најинтереснији нредмет научног нспитнвања. и ти радови уклонише тајанствени вео испред те важне групе невидљивих тела. Вндећемо, да су ти радови ималн битна удела у реФорми хемије. Хелмон је први показао, да је иродукт горења угља (§ж бПуезћ-а) другојачи гас од атмосФерског ваздуха ; знао је, да се тај гас ствара не само при горењу угља, већ да постаје и при врењу шире и при растављању карбоната киселинама, а познато му беше и то, да тог гаса има у минералним водама, у стомаку и у неким пећинама. Он је познавао многе гасове, јер наводи, да су неки запаљиви а неки не, неки имају мирис а неки су без мириса. Водену пару разликовао је од ваздуха и одрицао је. да се та два тела могу једно у друго претварати. Ваздух и воду сматрао је као елементе, из којих су сва тела састављена. Важно је да иоменем. да је Хелмон препоручивао употребу теразија при опитима, уверавајући да ће та справа дати други нравац природним наукама. Одиста, помоћу теразија извршио је Лавоазије реФОрму хемије и прво ') По Аавоазију реч гас додази од холандеке речи &ћоав1, која зиачи то ието што значи инглески вћов!;, немачки Се1б1 и Француеки еврпЈ. По V. Меуег-у реч га,с долази од речи хаос, или од холандске речи §181ег (врење).