Otadžbina

106

ИСТОРИЈА ПОИМАЊА ХЕМИСКИХ ЕЛЕМЕНАТА

Штал обрадио је ту теорију систематски и распростро је. Бехер је чисто теориским путем, без опитних података, дошао до поставке, да су метали и минерали састављени из три елемента, а ти су: земља стакласта, провидна; земља суптилна. испарљива; принцип ватрсни, сагорљив. Бехер је узео да горљива тела, при горењу, отпуштају тај ватрени принцип. Тај ватрени принцип називао је Штал Флогистон (сагорљив), па отуда је његова теорија то име добила. Главна садржнна те теорије ово је: ватра постоји у сједињеном и слободном стању. Ова са^орљива тела састоје се из киселине или креча и Флогистона. Тако н. пр. сумпор се састоји из сумпорне киселине и Флогистона, а метали из креча и Флогистрна. Кад неко тело гори, оно отпушта свој флогистон , и тај нам се у том тренутку јавља као ватра, коју прати топлота и светлост. Кад неко тело гори, оно испушта свој флогистон, а остаје му онај други састојак његов — киселина или креч. Тако сумпор при горењу отпушта флогистон и претвара се у сумпорну киселчну, а метали при калцинисању отпуштају флогистон и претварају се у креч Флогистоном су богата лакозаиаљива тела, а таква су: угаљ, масти. смоле, сумпор. фосфор и др. Киселина и метални креч могу се понова са флогистоном сјединити, враћајући се у ирвобитно сагорљиво тело; то се може постићи, ако киселину или креч доведемо у додир са флогистоновитим телима (угаљ) на вшиој температури, на којој она свој флогистон отиуштају. Све се то слагаше врло добро са тим Фактом, што се метални креч под утицајем угља у метал редукује. На тај начин тумачена је оксидација метала и ре^укција металних оксида, и ако се знало, да је метални креч тежи од калцинисаног метала; сам тај Факт пак објашњен је тиме, што је флогистон врло лак. придајући му чак и негативну тежину, па он одузима металу од његове тежине. Слободан флогистон замишљан је као нека веома суптилна материја, која је по целој васиони распрострга, откуда