Otadžbina

118-

ФИНАНСИЈЕ И ПОЛИТИКА У ИАС

Да је либерална опозиција имала на уму само привредне и Финансијске интереое земаљске, она би лако дошла до уверења, да је и сама влада сувише потценила вредност својих успеха. Да је опозиција, у место нападања зоог задуживања ради откупа железнице и монопола, устала нротиву владе с доказима, да су и железнички и дуванскп и солски приходи узети мање у буџету, него што ће стварно донети већ у првој (1890) години, онда би она правила опозицију, али опозицију од које би зем.ћа имала вајде, са које би себи стекла поштовања и у противннка, а внше признања у свију, који прате радњу јавних посленика. Још нам остаје једна напомена, на коју се морамо вратити. Рекао сам напред на четвртом месту. да се нашим државпим Финенсијама може помоћч , ако сгргшка, која управља земљом, буде оише водила рачуна о општим интересима, него ли о својим страначким. До душе ово је лакше рећи него извршити. Тешко је, где поотоји парламентарна владавпна, пе водити рачуна о жељама својих партизана. Али за осуду је извесно, када се, због партијских ћеФова, штете државне Финансије ; а без користи по јавне послове. Партизански интереси коштају ову зем.ву сада преко I 1 ., милион динара годишње. То је сума, која се трошп годишње на пенсије и на издржавања. Да није партнјских пнтереса, та би сума једва ичНела милиона. Читав милион плаћа државна благајница због партијске обести. Због партизанства уклањају се, прп свакој променп нладе, сви виши чиновници из противних странака, па ма били сцособнији, а намештају се „пријатељи«, па ма били горп и неспособнији. Свака влада тражи „своје« људе. Тако је дошло, да данас нема већег места у државној служби, за које не би било по два а често II по три лица, која узалуд примају, под разним титулама, награду из државне касе, а само једно од њих врши службу. Има н. пр. два главна држ:шпа благајника у пенсији са по 7072 дин. пепсије; а трећи, што врши дужност има 6062 динара плате. Звање, дак.1е. главног државног благајннка стаје Србију сада преко 20.000 дпн. годишње, стаје више него ли два државн I саветника. Један државни правобранилац је у пенсијп са ЗУ28 дннара год1.шње, а други је у служби са 5052 динара. Звање државног правобраниоца, кошта дакле државу више, него ли звање једног државног саветника. Ако се узму у овакав обрачун и остала начелничка места, само у министарству Финансија, излази да се на њих сада троши 60.771 динар годишње ; а да није партизанства, било би довољно 28.300 динара, дакле испод аоловине оне суме, која се сада трош I.