Otadžbina

ФИНАНСИЈЕ И ПОЛИТИКА У НАС

119

Па као што је у министарсгву Финанспја, тако је и по осталим струкама. Ове жртве донекле се правдају парламентарном владавином ; јер свака влада мора да се одржава извесним жртвама. Један облик тих жртава. то су места у државној служби, која од ње траже партијски „заслужни" мужеви. — Али терати у намештању „својих« партизана дотле, да се неснособнији пријатељи узимљу на место способнијих противника, значи штетити и Финансијске интересе државне и оназађавати послове у државној служби. Нисам ја први, коме је пало у очи овакво иеумесно ностунање радикалске владе. Она се, у погледу гоњења својих непартизана, за љубав партијских пријатеља, одликује од овију досадашњих в.пгда _ Што је пак најгоре, радикалска влада, у погледу намештања својих нартијских пријатеља у државној сдужби, само је извршилац одлука некаквог одбора, који као неодговоран жари и пали по свима струкама у државној служби, без обзира на способност и употребљивост онога. кога натурује на какво место уњој. Сме ли овако стање да се држи, ако се збиља хоће ред у Финансијама државним? Очигледно да не сме. Не само радикалска него никаква ни влада ни странка ме би требале да претпостављају своје партијске интересе општим интересима. У државној служби не сме да буде ни „пријатеља« ни »протишшка. к Сваки државни чиновник је радник на извесном послу у /зржавној служби. Ако он ради свој посао савесно и поштеио, за што га гонити? Ако ли не ради како ваља, нека вуче све носледице, па долазиле ове са лењостп или са незнања. Оамо због политичког веуовања не би требало умножавати редни број пенсноног списка . нити увеличавати буџетску суму расхода на пенсије. Ова напомена не може више да вреди за радикалну владу и њену странку; јер су оне ама скоро до последњег свог цпротивника 11 изгурали из државне службе. Ово што рекох, рекох више зарад допуне својих мисли о нашем Финансијском стању. Оа исгога разлога казаћу и оио што ће следовати. Ако би се кад-тад успело, да се почне водити збиљско старање о уре1)ењу наших државних Финансија, онда ће сем онога што напред споменух морати да се ради у два правца. Прво ће се морати да заведе строжија контрола не само над државним расходима него и над приходима. Друго, мораће да се изврши читав низ преображаја у нашој унутрашњој унрави. Кад велим „контрола" , не замишљам овакву контролу, као што је садашња „Главва Контрола," која је себе и своје време давно преживела. Менч се чини, да би децентрализација контролног посла, који би се распростирао и на приходе и на расходе, внше користила