Otadžbina

120

ФИНАНСИЈК И ИОИИТИКЛ У НЛС

Финансијским интересима, него два — трн пова извора за ириходе државне. А сама судска Функција Главне Контроле, као највишег рачунског судч у земљч, требала би да остане усредсређена у једном надлештву: На овај би се нлчнн добило двоје. Добила би се неиосредна контрола над расходима, која данас не постоји. Контрола сада хвата накнадно, после дужег низа годипа , одговорне рачунополагаче; а када би би.10 месне контроле, спречнвале би се арвгходн ј многе оштсте државних интереса. Добило бп се, даље, у томе, што би контрола пратила и радњу оних органа државних. који наплаћују државне приходе п што би, вршеКп тај посао, могла тачније да сазнаје плодност појединих извора прнхода. Ве(\ нз онога што еам напред казао о главпом узроку пашнх деФнцпта, види се довољно, да би ова функцнја коптрзле знатно олакшала посао мипистру Финансија у склапан»у буџета прихода, а народној скупштипи у контролисању истога. Много је теже извршити оиу другу цоставку иашу: преображај у унутрашњој управи. Тешкоћа извршења овога умножена је новим Уставом, који је, не знам из каквпх побуда, задржао стари бирократскп систем из пређашрвих времена. Начело самоуправе сведено је , ио новом Уставу. у оа свим уске границе. Има много Функција у нашем државном оргаипзму, које оу се могле. без икакве бојазни, пренети на самоуправна тела. Скоро три четвртине иослова проспетннх и црквених, ноловипа грађевинскнх и судских, чотвртнпа по.шцијских ц санитетских, знатан део привредних, могло је се новеритп самоуправннм телима. Државна власт могла је и требала јс да задржи у својој власти падзор над тим пословима; алн саму радњу, на са њом и издржавањо, могла је да пренесе на самоуправу. За што пе би н. пр. свака варош, сваки сре или округ могли да нмају своје средње школе (женске и мушке ? Да је држава, у лицу миннстра нросвете, задржала право да одређује квалификована лица за нрОФесорскл положај, да јс резервисала себи право да пропнсује тставни план и уџбенике за све школо, да је осигурала, иотребним јемствпма наставнике нротиву самовоље, што не би под таквим условима доиустила, да свако самоуправно тело' има своју средњу и вишу школу? 111то рекох за школс, вреди, у другом облику, и за грађевинску струку и за правосуђе и за прлвреду. Кад би се, па овакво.ј основи, уреднла наша унутрашња унрава, нренео би се знатан део државног буцета расхода на самоуправна тела. Државнп буџет смањио би се ако не више, а опо извесно за с;-.му де-игдита, ксјју предг.нђа сама з.".а,;а.