Otadžbina

126 књижевни преглед џ учињсно с намером да одбачено лице живот изгубп и то на такав начин и под тачвим околностима, да је кривац то знати могао, да сс казни ирема наступившим следствима и према лицу као убнство, или као покушај убиства, или као убпство деце ( . (Наставиће се) КЊИЖЕВНИ ПРЕГЈ1ЕД КујунџиК Милаи, академик : Воља И слобода чинн Г тс XX. сриске краљ. академије). Београд. (државна штампарија) 1889. 8°. стр. 174. (( Све сама петљанија, којој се не зна нн краја ни конца а Милан Кујунџи/г академик. (свршетак) II Кад се пишу научне расправе онда је природно, да се у одељку, у коме се даје досадашња књижпвност по дотпчном питању, писац прндржава извесног реда. Овај ред можо зависитп од циља, којп писац ставља евом раду. Тако се н. пр. могу излагати најпре погледи једне па онда друге школе, без обзира на крополошкн ред, којим су радови долазн.ш. Али ћете у овом послу ретко наиКп на случај сличан г. КујунџиКевом, који излаже најпре Кузенове па онда Локове мисли. Да читалац разуме неумесност и непрпродност оваквог поступања доста је да напоменемо, да је Кузен исторпк и коменгатор Лонеов, и да су његови радовн штампапи око половнне овог столећа, док је главнн сгшс Локеов изишао јогп год. 1690. Исто тако је наш писац сигурно једини, којн ставља Спинозу у немачке философс. Друго једно са свим просто и са свим природно правило је, да се — особито у овако кратким и збијеним прегледима — наведу на нрвом месту мишљен.а главних представника поменуте науке. Гу се иуштају да говоре генерали, а каплари и редови као што су Јадсг, Мауег, \У1еззпег, \Ум1ег, Ни1)ег и њима нодобни, остављају се па миру — бар за сад. Ма како они викали, њихова се реч не чује много на светлом збору, на коме све њих може чак и један богослов, као што је Тома Аквинац — кога, узгред буди речено, наш писац нигде и не спомиње, — за појас заденутн. Једно даље, но не мање важно правпло, састојп се у том, да се ири навођењу писаца помене не само њихово дело из кога се