Otadžbina

нњижевни првглед

127

1лто наподи. пећ да се кмже и »адање (ако је ових било више) па и страна, на којој се по.менути навод налази. То је практика, која је у науци у велико усвојена, и коју је наш писац могао видетн заотуиљену и код својих колега Ст. Новаковића, Гершића и г. Коначевића. То је нужно не само ради тога, да се тим олакша чигање сваком појединцу, који жели да се користи оваквнм радовима, већ и с тога, што су и иајвећи умови у науци изузев г. Кујуниића) често мењали своја мишљења, тако, да су поједина места у њиховим доцнијим издањнма са свим противна истим местима у ста ■ ријим. Најпосле навоћење страна — одпосно глава и параграФа је неопходно нужно и с тога, што ми често имамо посла с великим делима од по неко.шко свезака н по пеколико стотпна страна, да п не спомињемо разлог, да је то пут, којим се у својим радовима сви озбиљни научници служе, а нарочиго да је ои са свим „а 1а шешђге (1е Гасас1ет1е (1е ашепсев тогаИеа«. На неколико места се н сам нагп писац нридржавао овог правила. Али шта да радите с следећим паводом: а 11аг1тапп, Р1п1о8ор1пе с1ез ТЈпђе^иззкеп." То је књига у две велмке свеске на великој осмини, штампана ситним слогом, а за петнаест година од свог изласка доживела је већ неких десет издања. Пнсац је уз то чиппо извесне измене. То исто г'п се могло рећи за навођење Вундтових књига као и за Оагпс! Ните, 1пдшгу сопсегпш<Ј Нитап ПпЛегзитсип^ и т. д. Али навод »Љсоћ!: баттШсће \Уегке" и њему слични загрђују са свим. С друге стране опет навођење Вапеуса, који је у статнстичкој науци данас већ са свим застарео, поред толиких доцнијих представника те науке, као п наво1)ењс Вундтових етичких назора из његове логике, док је још иочетком год. 1887. изишла његова Етика, не иду ни у колико у прилог научности а још мање у прилог критичности 1 ) пншчевог рада. Пама није ни мало пријатно, па ипак овде морамо да напоменемо једно правнло, чије се познавање прстпоставља кодсваког, који хоће да пише и мање, а камо лн академске расправе. То је иравило, да писце треба наводити њиховим сопственим речима, особито кад се за то употребе знацп »— 1< и по њиховим сопственим спнсима, а ако то није могуће. онда треба казати, по коме су ти ') Колико је цисац критичан, види се и из његовог суђења о Французима. ,Онв ( по њаму) осећају задовољство и да поздраве човека и да га виде и да ш ариме у кх/ћу € и т. д. Нико други, ко познаје Француски народ, неће вам потмсати ово посдедње тврђење. То исто би се могло рећи и за његово твр!;|Јње, да »није ни мало необично*, да по епархиској подели у Србији има највише ванбрачне деце у жичкој енархији. То је Фраза, просто избачена, да се што рекне.