Otadžbina

ПОЗОРПШНИ ПРЕГЛЕД

133

кад јој ое тај пасионирани опавач представио као гроФ Пракс, аташе у посланству, коме је барон шеФ. — А, видите, какав еФект чини моје име. Тако је то, кад се има добар глас.... Добар глас. То је онај глас, који су му створиле приче, свакако добрим делом измишљене, иремда материјал никад није оскудевао, по париским салонима, булварима, театрима и другим местима, како је гроФ, или неко као он, добио синоћ у клубу десет хиљада, а прексиноћ изгубио два пут толико , како је ранио јутрос рано у сен-жермеиској шуми свога противника, или како га је онај руски богаташ, што онако необично подсећа на медведа, добро убо у деспу руку, како је иреотео Ј. д^Естиљаку лепу Арманду, којој није једино глас леп, а ко зна да ли је у опште и леп, како је после Арманду изневерио због оне мале плаве балерине Наварете, итд., ко би био у стању набројати све пикантне историце, од којих су многе без сумње, биле за све јавне, само за по кога мужа тајне. ГроФ је имао једну бригу : што пријатније провести свој дап и своју ноћ нарочито, сигуран да му никаква озбиљнија страст, како је он мислио, неће никад покварити природну ведрину и помрачити весело срце. У залуд му је септиметални пријатељ, де Мере, коме је срце већ било рањено и болесно, прорицао: и с тобом ће бити као са свима другима, који су као ти живели — намерићеш се једном на неку женску, ни младу, ни лепу, ни од доброг гласа, и заљубићеш се у њу безумно и пустићеш је да се титра с тобом. — А не, не. Ја нисам више довољно млад, а после, међу пама речено, не могу и да представим себи да мене може мучити кадгод каква јака страст. У опште овака мисао никад није могла уграбити времена да му падне на ум, онако исто, као што му није пало на ум ни то. да је већ скоро шест година обичан аташе у посланству, и да би може бити, требало мало и напред поћи. А како ће ее и сетити, кад никад није доколан. У чем му пролази време није тешко погодити, и да га нисте видели, како је мало пре, уморан и неиспаван, заспао Тамо где се не спава. Њему је најзад авансман сасвим равнодушан, само да је у Паризу, који више воли, него да се у њему родио. Своје дипломатске способности никад није узимао високо. Међу тим колнко је кадар гледа да своме месту прибави што више сјаја. 'Гако он се нада да његова земља нема узрока црвенити, што је он укрстио свој мач са најбољим мачевима у Француској. Оно , што се карта, што није с раскида да чешће завири у шампањску чашу, што држи кола и коње, што се удвара лепотицама, што је начинио при-