Otadžbina

132

позоришни преглед

на обраду расправе, не улазећи потање у разлагање о самом постављеном питању. Ми ово последње нисмо чинили нарочито с тога, што писац поред свег свог „кокетирања" с Вундтом, Спенсером, Веном и другим кориФејима данашње позитивистичке школе, иде у главном стопама старс спекулатив"е ФилосоФије. Но ми већ залазимо у саму ствар. 0 тога да завршимо. Ми нисмо читали ранпје пишчеве списе но философији . То нам је жао, али ми то за сад не можемо испра-. вити. У хатар српске књиге, у хатар српске краљ академије и најпосле у хатар самом писцу, ми смо готови да верујемо, да су тц ранији радови бољи од «Воље и Слободе«. Она сама по себи тешко да би могла дати и какав мањи научни, а камо ли академски степен. У осталом, она као да је још у свом зачећу носила клицу трулости и распада, јер јој је порођај био врло тежак. Приказата на свечаном скупу 22. Фебруара 1888. она је тек сад штампана. Грдна тешкоћа у порођају. Ако се за то није раније осигурао, њен писац тешко да ће се њеном препоруком моћи »руковати са свима уваженим и стручним сведоцима овога спора», јер они на њ неће ш1 главе осврнути. Учиних своју дужност и — рекох. 26 — II, —1890., Лондон. Др. ЈАИхЛ. у. ЈЗ ЕСНИЋ.

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД Гроф Пракс, комедиЈа у четири чина од Ханри Мељака. (Б'а1;1;асће <1 'Атћа88а(1е). — А ту има неког ? — Да, и то неко очаран, што га је случај довео амо. Нема, госпођо, човек сваког дана задовољство чути, како се једна лепа дама жали и тужи што има дваестак милиона. — Од куд сам се могла надати, да се когод прикрао. — Прикрао! Пардон! Реч је сувише оштра. Ја сам. са свим блажено спавао ту у другој соби. Госпођа са двадесет милиона чуди се томе човеку, истина нв баш сувише младом, али елегантног изгледа, да радије спава у једном завученом салону, него да се забавља на забави, коју даје барон Скарпа, посланик једне стране државе у Паризу (у себи да богме мисли : нарочито на забави, где је она); али се још више зачудила,